Rat i siromaštvo, ali i borba za egzistenciju u Srbiju su samo prošle 2013. godine doveli oko pet hiljada ljudi koji su ovde tražili azil i bar kratkotrajno bili smešteni u nekom od pet objekata za prihvat azilanata. Međutim, od majskih poplava, jedan od centara koji je bio u hotelu u Obrenovcu više nije u funkciji, a zabrinjavajuće je to što će do kraja godine broj azilanata biti dupliran, upozoravaju nadležne institucije.

Od početka godine, azil je u Srbiji tražilo više od 4 hiljade ljudi, od kojih je svako osmo dete, uglavnom bez pratnje roditelja. Ono što se iza brojki krije su sudbine ljudi koji beže od rata i siromaštva i kojima je posle Grčke Srbija poslednja stanica do ulaska u evro zonu, u kojoj planiraju da otpočnu novi život.

“U toku prošle 2013. godine oko pet hiljada ljudi izrazilo nameru za traženje azila, a oko 3.200 ljudi je kod nas bilo smešteno. Ove godine je do 30. juna dostignuta ista cifra, dakle porast je za otprilike 100%, ako se nešto neočekivano ne bude desilo u drugoj polovini ove godine”, ističe za RTV Ivan Gerginov iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije
Od pet centara koliko ih je bilo u upotrebi, preostala su samo četiri i to u Bogovađi, Banji Koviljači, Sjenici i Tutinu, ali se zbog logistike najveći broj tražilaca azila zadržava u Lajkovcu koji ne može da primi sve pridošlice, te oni spavaju pod vedrim nebom i šumama u blizini centra.

“Oko 80 ljudi nalazi se van centra u Bogovađi , oni su prepušteni sami sebi i čekaju priliku da uđu u centar. Međutim, treba istaći da su to ljudi koji su mahom imali registraciju u Sjenici i Tutinu, ali su svojevoljno došli u Bogovađu, jer je to sredina gde ljudi mogu da se povežu, da uspostave kontakte i organizuju svoj put za dalje”, navodi Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Veliki priliv azilanata – kojih je najviše iz Sirije, Avganistana, Eritreje i Somalije – očekuje se sa dolaskom jeseni, a jedno od alternativnih rešenja za proširenje smeštajnih kapaciteta je kasarna u Mladenovcu koja je pre tri godine odlukom Vlade Srbije i opredeljena za ove namene, ali se zbog predrasuda stanovništva i dalje čeka na njeno otvaranje, tvrde nadležni.

U Srbiju ne dolaze samo migranti koji traže azil, nego ima i onih koji se za proceduru azila odluče tek nakon što ih policija otkrije, jer nije redak slučaj da se za prelazak granice koriste alternativne rute puta, usluge krijumčara, falsifikovane pasoše i mnogi drugi načini, te se pravi broj izbeglica zapravo samo naslućuje, upozoravaju iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila.

Prema podacima MUP-a Srbije, od oko 12 hiljada zahteva za azil koliko je predato od 2008. godine do sada, samo 15 ljudi dobilo je međunarodnu zaštitu od Republike Srbije i to njih šestoro je dobilo azil u obimu izbegličke zaštite, dok je devetoro ljudi dobilo supsidijarnu zaštitu, te svake godine moraju iznova da dokazuju da im je u zemlji iz koje dolaze zaista ugrožen život.