Izvor: RTS

BEOGRAD, 26 august – Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila kaže za RTS da je ovu godinu obeležila novina da značajan broj migranata zaobilazi centre za prihvat u Srbiji i da je trenutno oko 2.000 njih van centara. Ističe da je orijentacija migranata definitivno prema BiH i Hrvatskoj.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije u našoj zemlji sada je privremeno smešteno oko 3.200 migranata, a Radoš Đurović napominje da 30 do 40 ljudi najmanje dnevno uđe u zemlju i da ulaze uglavnom iz pravca Makedonije i Bugarske.

„Negde oko 2.000 ljudi se nalazi van ovog sistema centara i to je jedna novina koja je obeležila ovu godinu da izbeglice ne idu sve kao ranije u centre za prihvat nego jedan značajan broj njih zaobilazi centre, a sve u nameri da stigne do Zapadne Evrope“, ukazao je Đurović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Naglasio je da je orijentacija migranata definitivno prema BiH i Hrvatskoj.

„Ljudi gravitiraju ka tim delovima naše zemlje, pa su centri za prihvat u tom delu Srbije puni – preko 900 ljudi se nalazi u centru u Obrenovcu, kao i u centru u Banji Koviljači i centru u Adaševcima gde je smešten veliki broj migranata“, kaže Đurović.

„To su sve centri koji su prepunjeni ljudima koji zbog ovih trendova pokušavaju da do Zapadne Evrope najčešće dođu putem BiH i Hrvatske“, dodao je Đurović.

Na pitanje da li je nova balkanska ruta preko BiH, Đurović objašnjava da je Bosna otvorena kao ruta samo zbog izuzetno teškog tretmana migranata na srpsko-mađarskoj granici.

„Imate najnovija saznanja sa terena da se ljudima uskraćuje i hrana u centrima u Mađarskoj i da se oni guraju nazad u Srbiju ilegalno i da je to praksa koja nažalost postoji i sa Hrvatskom. Suočeni sa odsustvom alternative ljudi su odabrali BiH i uz pomoć krijumčara oni masovnije idu tamo“, istakao je Đurović.

„To je samo sada jedna trenutna situacija, ali ukazuje na poziciju Srbije na ovoj ruti koja je kopnena, glavna ruta kopnom od Turske, a Srbija je jedna od stanica, prosto nezaobilazna stanica na putu migranata i u najvećem broju oni prolaze kroz Srbiju i za sada uglavnom uspevaju da prođu“, objasnio je Đurović.

Smatra da solidarnosti u Evropi još uvek nema, ali isto tako je jasno da prosto sve zemlje gledaju da problem migranata eksternalizuju i da ga reše van granica EU.

„U tom smislu očekujemo da već u septembru izađu i konkretni planovi za rešavanje pitanja van EU“, dodao je Đurović.

Kada je reč o EU, naglasio je da postoje pojedinačne zemlje koje pokušavaju da zatvore granice za izbeglice – Italija, Mađarska, Poljska, Austrija…

„To ukazuje na velike probleme unutar EU, ali isto tako i na novu tendeciju da opšte shvatanje prevlada da problem treba rešavati van teritorija EU, a onda to itekako ima uticaja i na Balkan“, ističe Đurović.
Ukazao je da je migracija nazaustavljiv proces i da statistički podaci dokazuje da je jedan veliki broj ljudi u pokretu.

„Nas migracija neće zaobići upravo zbog toga što smo mi kao Srbija na jednoj ruti koja je kopnena do EU i kao poslednja stanica na ovom putu ne možemo očekivati da će problem skoro biti rešen“, zaključio je Đurović.