Izvor: RTS    Priredio: APC

Beograd, 31. oktobra – Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je za RTS da ne postoji globalno rešenje problema migracija. Naša pozicija je nalik tampon zoni, istakao je Đurović.

Migracije su danas jedan od najvećih globalnih problema, za koji ni međunarodne organizacije, ni svetski lideri nikako ne mogu da nađu rešenje.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Radoš Đurović kaže da još jedna zemlja ne želi da učestvuje u globalnom dogovoru o rešavanju problema migracija, a to je Austrija.

Podseča da je dogovor potekao od 2015. godine i sa naporima Njujorka, odnosno njujorški protokolom i skoro sve zemlje su bile voljne da problem donekle urede.

Prema njegovim rečima, problem je globalnog karaktera i zahteva razumevanje većine zemalja članica UN.

„Nemamo globalno rešenje. Prva zemlja koja je istupila iz ovakvog sporazuma i dogovora je SAD, potom Mađarska i sada Austrija. Definitivno jedan trend otpora suočačanja sa ovim problemom na globalnom nivou postoji, što je opasno, imajući u vidu da migracija ne može da se reši jednostranim aktima, niti inicijativama pojedinih zemalja“, kaže Đurović.

Govoreći o eventualnim posledicama na Srbiju, Đurović kaže da posledice po pitanju sporazuma nisu direktne.

U pitanju je jedan sporazum koji bi trebalo na kraju godine u Marakešu da se potpiše, kaže Đurović. Ustanovio bi pravila i principe kako upravljati migracijom širom sveta, šta obezbediti od osnovnih ljudskih prava, kako rešavati pitanja koja pogađaju migracije i izbeglištvo.

Prema njegovim rečima, odsustvo učešća u ovakvom sporazumu je politička poruka da neke zemlje ne žele da učestvuju u tome i ne vide migraciju kao globalan problem. Ističe da se u srpskoj javnosti se o globalnom problemu nije mnogo govorilo.

Ako Bosna zatvori granice, Đurović kaže da je to sada druga situacija, gde stvari dolaze na regionalni nivo.

Đurović je rekao da sada veliki broj migranata pokušava da iz Srbije uđe u Hrvatsku i da bi se, ako BiH zatvori svoje granice, migranti u većem broju zadržavali u Srbiji.

Za sada veći broj ljudi migranata koji dolazi u Srbiju pokušava da uđe u Hrvatsku, tako da je glavna ruta iz Srbije prema Hrvatskoj i dalje za Evropu i tu imamo stalna vraćanja ljudi, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

„Naša pozicija je nalik tampon zoni, međutim brojke i ljudi su takve da sada situacija nije kritična ali moramo da razmišljamo“, istakao je Đurović.

Pet hiljada migranata je svakodnevno u zemlji, to nije veliki broj s obzirom na kapacitete i to može da se reguliše, ali dalekosežno migracija mora da se uredi, Srbija nije članica EU, ona se nalazi na spoljnim granicama Unije, objašnjava Đurović.

„Na jugu nema intenzivnu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU, tako da postoji prostor koji mora da se uredi dogovorima sa EU, koja je glavni činilac ili akter kada govorimo o migraciji“, zaključio je Đurović.

Za nameru američkog predsednika Amerike Donalda Trampa da ukine pravo na državljanstvo bebama migranata rođenim u SAD, Đurović kaže da će izazvati „populističke efekte“, ali i ugroziti temelje američke države i društva u kojem su migranti kroz istoriju bili pokretačka snaga.

„Ti ljudi ne odlaze u SAD samo iz ekonomskih razloga, sve više odlaze zbog političkog progona ili nasilja u zemljama Latinske Amrike“, rekao je Đurović.