Alarmantan podatak je da je skoro svako dete doživelo neku vrstu traume ili nasilja, bilo u zemlji porekla, bilo na putu do Srbije. Deca su najčešće svedoci ubistva ili nasilja koje se sprovodi nad njihovim roditeljima ili bližim članovima porodice, a i oni sami su često žrtve fizičkog, ali i seksualnog nasilja.
Neka deca su izložena fizičkom maltetiranju, kidnapovanju, prisilnim brakovima, a sa takvim bremenom kreću na put, gde opet doživljavaju razne neprijatnosti i traume. Dešava se da se na putu razdvoje od roditelja, da bivaju opljačkani, suočavaju se sa nasiljem državnih službenika koji ih tretiraju kao odrasle, lišavaju ih slobode, ne daju im hranu i vodu. To naravno ostavlja dugotrajne psihičke, ali i fizičke posledice po decu. Često imaju zdravstvene probleme, nekada se čak i normalan psiho-fizički rast zaustavlja zbog doživljene traume. U istraživanje koje je radio CZA sva deca sa kojima su vođeni razgovori složila su se da, ma koliko su teška bila iskustva koje doživljavaju na putu, je nasilje koje doživljavaju u zemlji porekla neuporedivo brutalnije i teže.
U Srbiji nažalost nema dovoljno stručnih i tehničkih kapaciteta da bi se pomoglo ovoj deci. A u posebno teškoj situaciji su deca koja se nađu ovde bez pratnje roditelja ili staratelja.
U Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokušavamo da ojačamo njihovo psiho-fizičko stanje ali i interakciju u lokalnoj sredini, jer je reč o posebno osetljivoj i traumatizovanoj grupi izbeglih. Radimo to preko individualnih i grupnih psiholoških savetovanja, kulturoloških, kreativnih, školsko- pripremnih, jezičkih i drugih radionica čiji je cilj da ojačaju decu, odvoje ih od teške situacije u kojoj se nalaze i trauma kroz koje su prošli. Kako sva deca po međunarodnoj konvenciji o pravima deteta imaju pravo na obrazovanje, naš Centar čini sve što je u njegovoj moći da decu tražioce azila uključe i u sistem obrazovanja u Srbiji. U 2015. godini je preko 36 dece upisano u škole u Srbiji.