IZVOR: B92
Beograd — Međunarodni dan migranata se obeležava širom sveta. Srbija je jedna od takozvanih tranzitnih zemalja za migrante na njihovom putu ka zemljama EU.

Predsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da je Srbija u protekle dve decenije učinila ogromne napore da zaštiti prava izbeglica i interno raseljenih lica i da se suoči sa socijalnim posledicima migratornih talasa.
Dačić je, na konferenciji kojom je, pored dana migranata, obeleženo i 20 godina rada Međunarodne organizacje za migracije u Srbiji (IOM), istakao da su izazovi migracionih talasa prevazilazili kapacitete Srbije, i da probem ne bi mogao da bude rešen bez saradnje sa međunarodnim organizacijama koje se bave miracijama, izbeglim i raseljenim licima.

 

„U Srbiji smo se, u proteklih 20 godina, suočili sa svim vidovima migracija osim onih koje bismo najviše želeli da vidimo – da državljani drugih država dolaze u našu zemlju zbog školovanja i prilike za zapošljavanje“, rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, protekle dve decenije u Srbiji su obeležile prisilne migracije i iseljavanje velikog broja građana Srbije u zemlje Zapadne Evrope i SAD.
Dačić je, podsećajući na niz programa i projekata koje je Srbija realizovala u saradnji sa IOM, istakao da je beogradska kancelarija te organizacije pružila pomoć grupi od 500 žrtava trgovine ljudima, kao i grupi od 233 neregularnih migranata zatečenih u Srbiji bez sredstava za život.

Takođe, IOM je doprineo zbrinavanju 17.000 dobrovoljnih povratnika iz Srbije i Crne Gore i 56.317 izbeglica koje u odlučile da se presele u inostranstvo.
Posebno zadovoljstvo premijer Dačić je izrazio zbog brojnih programa obuke policajaca za sprečavanje ilegalnih migracija, posebno trgovine ljudima, koji su realizovani u saradnji sa IOM.

Radoš Đurović, izvršni direktor centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila kaže da je nedostatak kapaciteta za njihov smešta i dalje jedan od najvećih problema kod nas.

„Azil u Srbiji je i dalje na početku. Čitav sistem je nezreo. Treba dosta rada i dosta novca da se uloži u ovaj sistem. Iako imamo neke dobre vesti da će vrlo brzo da se odobre tri izbegličke zaštite, to nije dovoljno s obzirom na broj ljudi koji ulazi i prolazi kroz našu zemlju. Mislim da pred nama predstoji dug period rada, što se tiče azilnog sistema. Veliki izazovi, zbog smanjenog kapaciteta, a što se tiče smeštaja isto loša ekonomska situacija koja može pogrešno da se iskoristi, da neko uperi prstom u te ljude i da imamo nove probleme što se tiše diskriminacije ili kesnofobije“, kaže Đurović.
Đurović navodi da treba informisati građane o tome ko su ti ljudi i treba uspostaviti dijalog.

„Većina ljudi je skeptična, ali nema izgrađen stav. Bitno je i da vladin sektor i državne institucije i mediji prenesu odgovarajuću sliku građanima i javnosti o ovom problemu. Čini mi se da nismo dovoljno informisani o problemu migracija i azila koja je zadesila i našu zemlju“, kaže Đurović.

On dodaje da je ključni problem, problem smeštaja, ubrzavanje azilnu proceduru.

„Iako moram da skrenem pažnju da za sada u preko 90 posto slučajeva tražioci azila nemaju nameru da ostanu ovde nego nestaju i napuštaju proceduru“, navodi Đurović.