Izvor: Tanjug, Večernje novosti  Foto: Tanjug

Beograd, 21. jul 2019. – U Centru za zaštitu i pomoć tražilocima azila (CZA) smatraju da postojeći centri za njihov smeštaj nisu adekvatni i apeluju na otvaranje posebnog centra za prihvat ove dece

Prema podacima Ministarstva za rad u Srbiju trenutno boravi od od 300 do 600 dece migranata bez roditeljske pratnje i njima se kako navode brinu nadleĐne institucije – dodeljuje im se štaratelj, omogućava smeštaj, psihosocijalna podrška…,međutim u Centru za zaštitu i pomoć tražilocima azila (CZA) smatraju da postojeći centri za njihov smeštaj nisu adekvatni i apeluju na otvaranje posebnog centra za prihvat ove dece.

Ona tvrdi da je broj ove dece stalno u porastu i da ih, po procenama CZA trenutno u Srbiji ima oko 500.

Ona navodi da CZA svakodnevno dolaze sa takvom decom u kontakt i da ih sreću na ulicama, parkovima, da ih viđaju da spavaju na otvorenom…

„Najviše maloletne dece bez roditeljske pratnje je u Beogradu i jedan deo njih je smešten u Centru za azil u Krnjači“, navodi Stojanović.

Ona ukazuje i na problem neusaglašenosti podataka navodeći da je prema podacima tog Centra od juna meseca u Srbiji bilo blizu 500 maloletne dece migranata bez pratnje, a prema podacima MUP-a, od početka godine do jula u Srbiji ih je registrovano svega 390.

Postoji određen broj dece koja nikada nisu registrovana, upozorava Stojanović, i objašnjava da oni često izbegavaju registraciju plašeći se da će im to biti problem ako uspeju da pređu u neku neku vropsku zemlju, koja im je krajnji cilj.

Najbrojniji su tinejdžeri starosti između 14 i 17 godina, a primetan je i porast mlađe dece.

„Dolazili smo u kontak s decom koja imaju svega 9 godina a putuju sami bez roditelja i staratelja i bilo koga ko brine o njima“, kaže Stojanović, koja upozorava da su oni pod velikim uticajem starijih grupa sa kojima se kreću, što predstavlja veliku opsanost za njih.

Govoreći o proceduri, Stojanović je navela da svako ko dođe u kontakt sa osobom koja se izjašnjava kao maloletna i putuje sama dužan je da kontaktira Centar za socijalni rad koji dalje preuzima nadleznost u pogledu brige, određivanja starateljstva, boravka u smeštajnim kapacitetima, dok je policija zadužena za registraciju. Međutim, Stojanović navodi da kapaciteti kojima raspolažu Centri za socijalni rad nisu dovoljni da bi mogli da reaguju na svaki poziv.

Najveći broj njih smešten je u Centru za azil „Krnjača“ zatim u Zavodu za vaspitanje dece i omladine i u domu „Jovan Jovanović Zmaj“ koji se nalazi u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu.

Jana Stojanović međutim upozorava da je problematičan način na koji se oni smeštaju budući da se veliki broj dece zbrinjava u centre zajedno sa odraslima iako to nije mesto za njih.

„Zato su često u riziku da budu zloupotrebljeni, neretko su i žrtve nasilja, podložni su različitim zloupotrebama, lako ih je izmanipulisati i dolaze jer dolaze u kontakt sa različitim ljudima“, kaže Stojanović.

Navodi da su se i sami žalili da se ne osećaju bezbedno u takvim centrima, da im prete, pokušavaju da ih pljačkaju, upadaju u sobe i da to nije mesto gde treba da budu.

„Zato je jedino adekvatno rešenje za ovaj problem osnivanje posebnog centra za smeštaj dece migranata bez roditeljske pratnje, gde bi imali svu potrebnu brigu u skladu sa njihovim godinama, a i bilo bi i mnogo racionalnije za angažovanje kapaciteta stručnih instuticija“, zaključuje Stojanović .