Izvor:RTS; Foto:RTS; Video:RTS

Beograd, 02 april, 2025.godine – U Londonu je održana dvodnevna konferencija posvećena borbi protiv ilegalne imigracije. Premijer Kir Starmer je pozvao na međunarodnu saradnju radi eliminisanja mreže krijumčara. Direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ističe da postoji ideja da se treće zemlje uključe u prihvatanje ilegalnih migranata kako bi osnovali centre za povratak u zemlje porekla. Najavljena je poseta britanske delegacije Srbiji.

Predstavljeni su novi predlozi za suzbijanje ilegalnih migracija tokom konferencije u Londonu. Prisustvovalo je oko 40 zemalja iz Evrope, Bliskog istoka, Azije, Afrike i Severne Amerike. Velika Britanija sada preuzima kormilo u borbi protiv krijumčarenja, pre svega zato što shvataju da je krijumčarenje predstavljeno kao organizovani kriminal, koji omogućava velikom broju ljudi da stignu do Velike Britanije“, kaže direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Objašnjava da je do Britanije prošle godine došlo preko 22.000 ljudi malim čamcima.

„To su ljudi koji su, između ostalog, prošli i ovom rutom. A ove godine, u prva tri meseca, preko 6.000 ljudi. To je najveći porast dolazaka tim putem u poslednjih nekoliko godina“, kaže Đurović.

Dodaje da je i liberalna Laburistička stranka, koja se ranije suprotstavljala takvom pristupu, sada donekle podržala predlog, što je izazvalo kritike u javnosti.

Britanija sada predlaže borbu protiv organizovanog krijumčarenja ne samo kroz koordinaciju sa drugim zemljama, uključujući one na balkanskoj ruti, već i globalno.

Podrazumeva se i borba u digitalnom prostoru, pa su tako na konferenciju pozvani i predstavnici kompanija poput „Meta“, „Iks“ i „TikTok“, predstavlja Đurović novitete u borbi.

„Veliki deo regrutovanja žrtava krijumčarenja odvija se preko interneta. Predlaže se intenzivnija razmena informacija i efikasnije procesuiranje krijumčara. Sam naziv konferencije ukazuje na to — organizovano krijumčarenje kao međunarodni zločin“, kaže direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

„Procenjuje se da se od krijumčarenja godišnje zaradi preko 10 milijardi evra“, tvrdi Đurović.

Saradnja Evropske unije i Srbije

Evropski parlament je pre četiri meseca dao saglasnost za zaključenje sporazuma koji podrazumeva operativne aktivnosti na planu suzbijanja ilegalnih migracija.

Đurović tvrdi da se od Srbije očekuje aktivnija borba protiv problema. „Možda će se od zemalja regiona tražiti i prihvatanje lica odbijenih u azilnim procedurama — slično modelu između Albanije i Italije“, rekao je gost Jutarnjeg programa.

„Napravljen je i nacrt nove regulative EU o povratku, koji predviđa osnivanje centara za povratak, van granice EU, u susedstvu. U tim centrima bi boravili oni koji su odbijeni u azilnim procedurama, do povratka u zemlje porekla. Strah postoji da bi takvi centri mogli biti osnovani i u zemljama Zapadnog Balkana“, predstavlja Đurović.

Kako kaže, da li će do toga doći zavisi i od Srbije i od drugih zemalja u regionu, kao i od cene koju bi prihvatanje takvih sporazuma nosilo.

„Podsećam, slični dogovori obično idu uz političke i finansijske ustupke. Za sada je jedini primer Albanije i Italije, ali taj model ne funkcioniše u praksi“, objašnjava sagovornik. Očekuje se poseta delegacije Velike Britanije

Ove nedelje se očekuje poseta britanskih predstavnika Srbiji i regionu.

Razgovaraće se o razradi zaključaka samita, razmeni informacija i borbi u digitalnom prostoru, kaže Radoš Đurović, direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, i dodaje da su to efekti konferencije.

„Na jesen očekujemo i samit za zemlje Zapadnog Balkana u Londonu. Britanija radi na ovome punim intenzitetom.“

Kako pomiriti pravni i humanitarni aspekt?

Đurović kaže da je, u vezi sa pravnim i humanističkim pitanjima ilegalnih migracija, potrebno stvoriti uslove da izbeglice mogu da žive.

Pored toga, moraju se razvijati legalni kanali za migraciju.

Treba da postoji sistem koji će utvrditi koja zemlja treba da primi koju osobu – legalnim putem i sa regulisanim boravkom.

„Ali postoji i obaveza svih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, EU i zemlje Balkana, da solidarno dele teret. Danas se o solidarnosti više ne govori. Kada bi se taj teret ravnomerno podelio, ne bi bilo značajnih problema“, ističe Đurović.

Političke elite žele brza rešenja, a migracija nije problem koji se rešava ad hok.

„Kada postavite barijere, krijumčarenje jača jer raste cena. Ljudi nisu prestali da beže. Njihov očaj je ono na čemu krijumčari zarađuju“, objašnjava Đurović.