AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: Blic
Beograd, 16.08.2021. – Dolazak talibana na vlast u Avganistanu, između ostalog, može da znači i dolazak velikog broja izbeglica iz ove zemlje na Balkan, ali ne treba očekivati da će se ponoviti migrantska kriza iz 2015. godine, ocenjuju nadležni. Ipak, Srbija se može naći u nezahvalnoj situaciji jer je poslednja stanica na putu migranata ka EU.
Koliko god da je Avganistan udaljen od Srbije zavođenje šerijata u ovoj državi na jugozapadu Azije osetiće se, nažalost, i u našoj zemlji. Veliki broj ljudi već danima beži glavom bez obzira iz Avganistana zbog ekstremne vlasti koja je ukinula sve sekularne zakone i najavila odmazdu za sve koji su sarađivali sa Amerikancima.
Toliko ljudi želi da napusti zemlju da su blokirali aerodromsku pistu u Kabulu zbog čega avioni nisu mogli da polete. Mnogi od njih beže na Zapad. Kopneni put do tog odredišta vodi preko Turske i Balkana zbog čega treba očekivati novi talas migranata u ovom delu Evrope.
Pogotovo ako se ima u vidu da je SAD uputio zahtev Albaniji i Prištini da privremeno primi avganistanske izbeglice koje traže vize za ulazak u Sjedinjene američke države.
Zbog toga se postavlja pitanje da li je Balkan odnosno pre svega Srbija spremna za novi priliv izbeglica iz Azije?
Ključno pitanje kako će se Turska odnositi prema izbeglicama
Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović deli mišljenje za „Blic“ da se sigurno može očekivati u narednom periodu talas izbeglica iz Avganistana.
-Već nekoliko meseci beleži se porast azilanata u Turskoj. Sigurno će doći do povećanog kretanja izbeglica iz Avganistana pogotovo ako se otvore putevi kao koridori izlaska iz zemlje. Izbeglice će, pre svega, bežati u Iran koji im je blizak i zbog jezika, ali i u Tursku pošto nije toliko daleko kao što se nama čini. Ne treba zaboraviti da u Avganistanu živi više od 27 miliona ljudi, a da je talibanska vlast veoma ekstremna, vrlo slična „Alkaidi“ pošto ukida sve sekularne zakone – naglašava Đurović i podseća da su Talibani koristili žene i decu kao bombaše.
Kako kaže, ključno je pitanje kako će se Turska odnositi prema izbeglicama iz Avganistana.
-Videćemo da li će Turska napraviti neki dogovor sa EU na ovu temu ili će jednostavno gurniti migrante ka Evropi. Svakako EU mora biti spremna da čeka migrante na grčkom moru i ostrvima. Inače, već je došlo do porasta priliva izbeglica u Srbiju pa je od početka godine do 1. jula više od 27.000 ušlo u našu zemlju. Najviše je bilo migranata iz Avganistana, 38 odsto, zatim iz Sirije 20 odsto, pa iz Somalije, Iraka.. – apostrofira Đurović.
Srbija u nezahvalnoj situaciji jer je poslednja stanica ka EU
Ipak, naš sagovornik ne očekuje ogroman talas migranata u Srbiji i na Balkanu kao 2015. godine.
-EU sad ima sistem usporenih migracija i svakako će zaustaviti veliki priliv izbeglica sa Bliskog istoka. Deo tog sistema spojenih sudova je i naša zemlja. A taj sistem podrazumeva da na granicama postoje fizičke barijere kao što recimo mi imamo u Preševu ili Mađarska. Zatim, policijske snage u svim zemljama na migrantskoj ruti jače su i opremljenije nego pre šest godina. Takođe, EU finansira prihvat, smeštaj, usluge i humanitarnu pomoć izbeglicama, a postojii bolja koordinacija između zemalja kako bi se podelio teret migracija – objašnjava Đurovič.
To opet ne znači da našu zemlju ne očekuje zahtevan posao.
-Pozicija Srbija je najosetljivija jer smo poslednja stanica ka EU odnosno obećanoj teritoriji. Koliko god da je izbeglica na Balkanu završiće u Srbiji nap utu ka EU. Pritom treba imati u vidu da imamo fizičku granicu i sa okolnim EU zemljama i da Mađarska, Hrvatska i Rumunija organizuju takozvane “puš bekove” stotine migranata preko zelene granice i vraćaju ih u Srbiju. To može da predstavlja veliki humanitarni problem zbog čega je Srbija u nezahvalnoj situaciji – zaključuje Đurović i dodaje da Srbija ima kapacitet da prihvati najviše 6.000 migranata što prema njemu nije dovoljno.
“Signal za zabrinutost tek kad 5.000 Avganistanaca krene da izlazi iz zemlje”
I komesar Komesarijata za izbeglice i migracije Vladimir Cucić tvrdi da Srbija u ovom momentu nema razloga za bilo kakvu zabrinutost.
-Mislimo da je proces koji se dešavao pred našim očima unazad mesec i po dana previše brz i na momente toliko dinamičan da bi sada bilo koje zaključivanje sa naše strane o tome kako će se sve odvijati u narednih nekoliko meseci bilo neozbiljno i neprofesionalno”, rekao je Cucić.
Šta god da je, radi se, kaže Cucić, o nečemu što je udaljeno više od 7.000 kilometara.
Kako je rekao, signal za zabrinutost će biti ako krene 5.000, 10.000 ili 20.000 ljudi da izlazi iz Avganistana dok je “za sada na pojedinim pravcima više stotina ili hiljada.
-U zavisnosti od postupaka talibana doći ili neće doći do masovnijeg pokreta stanovništva. Može da se dogodi da se izlazak odvija kapilarno i da traje godinama, zaključio je Cucić.
Trenutno u Srbiji 3.886 migranata
U Komesarijatu za izbeglice i migracije ističu za “Blic” da trenutno u prihvatnim i azilnim centrima u Srbiji boravi 3.886 migranata.
-Od tog broja 30 odsto su migranti iz Avganistana (1170 ). Republika Srbija je 2015. godine rekla da će razviti kapacitete za smeštaj do 6.000 lica u svakom trenutku, što je i učinjeno. Štaviše, Srbija je razvila efikasan sistem prihvata i zbrinjavanja koji može da omogući smeštaj većeg broja lica, ukoliko je to potrebno. Strateški pristup rešavanju ovog problema, kroz funkcionisanje Vladine Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova i godišnjim ažuriranjem Plana reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata, omogućava da Srbija u svakom trenutku bude spremna da odgovori na sve vrste izazova – apostrofiraju u komesarijatu.
