izvor |DW/http://www.dw.com/sr//autor:  Nemanja Rujević

25. februar -„Kada je Austrija praktično zapečatila granice, balkanske zemlje su je sledile, zbog čega Grčka kao najslabija karika mora da izađe na kraj s desetinama hiljada izbeglica“, piše štampa nakon konferencije u Beču.

Analize i komentari u nemačkoj štampi stvari postavljaju otprilike ovako: Nemačka je u svojoj izbegličkoj politici ostala usamljena – Austrija je kao poslednji saveznik okrenula leđa Berlinu što je postalo posebno jasno nakon ministarske konferencije u Beču. Tamo su u sredu bili pozvani predstavnici balkanskih zemalja, ali ne Grčke i Nemačke, dakle početnog i krajnjeg odredišta izbegličke rute. Austriji i balkanskim zemljama se pripisuje i odluka da se granice zatvore za sve osim za Sirijce i Iračane, a da i oni budu propuštani na kašičicu. Kritike su oštre, Beču se prebacuje da predvodi „pakt nevoljnih“ i od „Grčke stvara najveći izbeglički kamp EU“ (Landescajtung).

„Austrija je izazvala perfidnu lančanu reakciju“, piše Zarbriker cajtung. „Kada je alpska zemlja praktično zapečatila granice, balkanske zemlje su je sledile, zbog čega Grčka kao najslabija karika lanca mora da izađe na kraj s desetinama hiljada izbeglica. Helada preti da postane pozornica ljudskih tragedija. Zemlje monetarne unije su se držale zajedno kada se tokom krize evra radilo o njihovim parama. A sada? “Na sličnom tragu piše Noje osnabriker cajtung koji proizvodnju „poželjnog domino-efekta“ od strane Austrije naziva „sramotnom“. „Najveće izbegličko kretanje od Drugog svetskog rata je evropski, a ne nacionalni problem. Države EU moraju da pomognu preopterećenoj Grčkoj. Ukoliko se to ne desi, niko više neće verovati u projekat Evrope.“
Na sličnom tragu je levičarski Tagescajtung koji najpre kritikuje Beč što se nije ni potrudio da uspostavi dijalog s Atinom. „Argument da Grčka samo propušta izbeglice je poput lošeg vica. Zar druge države na ruti postupaju drukčije? Ostaviti Grčku na vetrometini znači svesno rizikovati da ova krizom potresena zemlja bude dalje destabilizovana. Ne iznenađuje što Beč ima tajne obožavatelje od Minhena do Varšave. Zajednička strategija za obezbeđivanje spoljnih granica za koju se Berlin zalaže u Briselu doduše nije potpuno upropašćena soliranjem Austrije, ali jeste znatno otežana. Tektonske ploče pod Evropom još malo su se razmakle.“

Konzervativni Velt je drugačijeg stava. Upravo bi države koje više ne slede politiku Angele Merkel mogle da smanje priliv izbeglica i tako paradoksalno obezbede kancelarki političko preživljavanje u Nemačkoj, piše list. To što vlada u Berlinu još nije uvela kontigente za prijem izbeglica u Veltu smatraju „kratkovidim“. „Ipak, nije tek kratkovido postupanje kancelarke gurnulo Evropsku uniju u egzistencijalnu krizu. Bezubo lajanje Evropske komisije protiv konferencije u Beču moralo bi da pokaže svakom evroskeptiku da nema ni govora o nekakvoj nadmoći Brisela. Naprotiv: evropska kuća se upravo raspada pred očima Angele Merkel i nema nikoga ko bi je omalterisao.“

Bečki dnevni list Standard piše da će postupanje Austrije i balkanskih zemalja imati kontraefekat: „Cilj bi trebalo da bude da ljudi uopšte ne kreću na put jer znaju da nemaju šanse da dođu do željene destinacije. S druge strane, treba preduprediti zastrašujući scenario iz avgusta 2015, kada su desetine hiljada očajnika ostale zaglavljene u Mađarskoj. Ali vlada u Beču će upravo takav efekat izazvati i zbog toga je s pravom kritikovana“, piše list. „Novi granični menadžment na Balkanu neće služiti ničemu ukoliko Nemačka ostane otvorena, a Turska ne zaustavlja krijumčare. Zbog slika ljudskog jada koje će stizati iz Grčke, austrijski ministri neće moći da istraju u ulozi negativca koju upravo igraju.“

Kritiku sažeto iznosi Štutgarter cajtung. „Pravac je jasan: takozvana Balkanska ruta treba da bude ugašena, a Grčka stavljena pod pritisak tako što će se na njenoj teritoriji stvoriti zastoj. Atina treba da sa Ankarom više sarađuje na čuvanju granica. Beč je ionako na ratnoj nozi s Nemačkom i Evropskom komisijom, najviše zbog nedavno uvedenih kontigenata za prijem izbeglica. Demokratija je naporna, solidarnost do sada manjkava, ljudskost retko kada popularna. Ali to su temelji na kojima stoji Evropa – u Beču je malo od toga viđeno.“