Tražioci azila u Srbiji i Kosovu

1.Mart 2012, 16:43 T.J. | BANJA KOVILJAČA i PRIŠTINA
Ima nešto čudno u tome kada vidite Avganistance i Somalijce kako se spotiču u snegu na zapadu Srbije. Ništa manje egzotičan nije ni prizor državljana Konga i Obale Slonovače na Kosovu. Zapravo, oni su samo jedni od hiljada ilegalnih migranata koji protiču kroz zapadni Balkan u očajničkoj potrazi za boljim životom u prosperitetnijim državama Evropske Unije.

U novom izdanju Ekonomista izveštavam o ilegalnim prelazima desetina hiljada migranata preko grčko – turske granice. U prošlosti, mnogi od njih uspeli su da nađu posao u Grčkoj ili da obezbede lažna dokumenta kojima bi prešli u druge zemlje. Najčešće je praksa bila da se migranti u kamionima prokrijumčare do luka Patras i Igumenica i trajektima se zapute ka Italiji.

Međutim, danas stvari stoje drugačije. Iako Grčka pripada Evropskom Šengenskom viznom režimu, ne postoji nijedna fizička granica sa bilo kojom drugom Šengenskom državom, a zahvaljujući strogoj kontroli, transport avionom postao je gotovo nemoguć. Usled toga, ilegalni migranti bili su prinuđeni da potraže nove kopnene puteve, od kojih većina vodi preko zapadnog Balkana. Glavni ide od Grčke do Mađarske, preko Makedonije i Srbije.

Niko ne može da odredi tačan broj migranata koji na ovaj način stižu do severa. Ipak, u Srbiji, od 2008 broj migranata koji je aplicirao za azil je porastao sa 51 na preko 3000 u poslednjih godinu dana. Velika većina traži azil samo da bi izbegla probleme prelska kroz zemlju, kaže Radoš Đurović iz srpskog Centra za zaštitu azilanata.

Ovaj problem predstavlja noćnu moru za lokalne vlasti. Neprestan rad na procedurama aplikanata, da bi, do trenutka kada treba da se obavi razgovor sa njima, oni već uveliko nestali.

Trudeći se da uđe u Evropsku Uniju, Srbija je, između ostalog, modernizovala i azilne zakone. Tu spada i obnavljanje 84-krevetnog centra za tražioce azila u gradiću na granici sa Bosnom, pod imenom Banja Koviljača. Broj popunjenih mesta varira, ali Robert Lesmajster, upravnik, nedavno je rekao da trenutno tamo boravi 80 stanovnika, plus 119 tražilaca azila povezanih sa centrom, a koji žive u gradu.

Traženjem azila, aplikantima se obezbeđuje zdravstvena nega i vreme da organizuju put do Mađarske, ili preko Hrvatske dalje ka Evropskoj Uniji. Najvažnija od svega je činjenica da time sebi obezbeđuju i lični dokument. To im omogućava da se povežu sa servisima preko kojih mogu primati novac poslat od strane rodbine ili prijatelja od kuće; zgodna alternativa putovanju sa hrpom novca.

U Srbiji, 60% tražilaca azila su Avganistanci. Anoš, Avganistanac iz Banje Koviljače, rekao mi je da je pobegao iz Avganistana jer je ujak želeo da ga ubije zbog svađe oko zemljišnog poseda. On i njegovi prijatelji Avganistanci, nemaju mnogo šta da rade u Banji. Gledaju avganistansku televiziju i šetaju gradom. Anoš svoje prijatelje uči engleski.

Pakistanac Hašim mi je rekao da je želeo da ode u Nemačku. „Nemam kuću, nemam posao”, rekao je, kada sam ga pitao zašto je otišao. Trebalo mu je dve i po godine da stigne dovde, rekao je, preko Irana, Turske, Grčke i Makedonije. Mnogi migranti na usput rade, ne bi li skupili novac za ostatak putvanja.

Gospodin Lesmajster kaže da je teško održavati centar urednim. Danas pokušava da se izbori sa Avganistankom koja tvrdi da je majka devojčice koja je tu stigla sa drugom ženom. Upravnik čita pravilnik o ponašanju pijanom Somalijcu, koji mi pokazuje malu povredu na svojoj nozi, želeći da zna da li sam čuo za Al Šabab, islamsku miliciju u Somaliji, za koju tvrdi da ga je prebila.

Gospodin Lesmajster kaže da i on i Srbija poštuju zakon kada je u pitanju briga o ovim ljudima, ali bilo je očigledno da ne gaji previše simpatija prema azilantima. Oni će svi otići za par meseci, rekao je. „Oni zloupotrebljavaju zakon. Oni su lažni tražioci azila.”

Kosovo je takođe otvorilo centar za tražioce azila, iako je njihov broj na tamo znatno manji nego u Srbiji. 2009. je zabeležen 31 zvanični tražilac azila na Kosovu. 2010. taj broj je porastao na 267, međutim 2011. opet opao na 189.

Uzrok tome može biti činjenica da je Kosovo popunilo rupu u zakonu kada je u pitanju imigracioni sistem. Kosovo nema vizni sistem. Neki migranti mudro koriste ovo, da bi leteli za Prištinu iz Istanbula u Prištinu. Međutim, to više nije moguće: Avganistanac ili Kongoanac koji dolazi na Kosovo, mora posedovati odobreno pozivno pismo. Ako pozvano lice ne postuje zakon, onaj ko je pozivno pismo poslao će se smatrati odgovornim.

Prema Islamu Caki, iz ministarstva unutrašnjih poslova, 30% migranata je u Kosovo stiglo preko Makedonije, 22% preko Srbije, a 5% preko Albanije. Od njih, 71% je iz Azije, a 29% iz Afrike. Najveći broj čine Avganistanci, čak 35% ukupnih tražilaca azila na Kosovu.

Fatmir Ismaili pomaže u vođenju centra za azilante u okrugu Germia. Tokom rata na Kosovu i sama je bila izbeglica, koja je dobila azil u Britaniji. Veoma je saosećajna i podučava decu albanski jezik, međutim, kao i u Srbiji, malo njih je zainteresavano da se tu zadrži. Oni ovde dobijaju hranu i brigu, ali neprestano nastaju novi problemi. Gospođica Ismaili spominje teškoće pri pronalaženju leka za malariju među kongoanskim žrtvama.

Priče koje neki migranti pričaju često su neubedljive i nedosledne. Kalid, iz Tunisa, rekao mi je da je došao preko Albanije, sa ciljem da stigne u Francusku. Ali gospođica Ismaili tvrdi da je njoj rekao da je nekoliko godina živeo u Crnoj Gori. Govori jezik koji se nekada zvao srpsko – hrvatski jezik. Mariam Diabi mi je rekla da je muslimanka koju su su napali hrišćani u Obali Slonovače. Gospođici Ismaili, pak , nešto ranije je rekla da je i ona sama hrišćanka.

Radila bi, da može, rekla je. „Neko drugi” joj je kupio kartu za Kosovo iz Istanbula. „Moju majku su ubili. Samo sam želela da pobegnem. Nisam čak ni znala da ova država postoji.”

Tokom zadnjih 20 godina, ljudi sa Balkana bežali su u druge delove Evrope i ostatak sveta. Danas nekoliko hiljada srpskih i kosovskih državljana koji traže azil u bogatijim zemljama biva vraćeno u svoju domovinu svake godine. Možda je tužan znak da Srbija i Kosovo danas uvoze, pored toga što izvoze ilegalne migrante.