IZVOR: RTS 9.decembar 2013.

Ugrožavanje bezbednosti meštana, narušavanje energetske sigurnosti, pa čak i pretnja razvoju turizma na Kosmaju. Sve to su bili argumenti zbog kojih su u različitim opštinama u Srbiji azilanti odbijeni i vraćeni u prepuni Centar. Ili u šumu blizu Centra.

Zamišljeno je da trajno rešenje bude smeštaj azilanata u kasarni u Maloj Vrbici. Ali, i tamošnji meštani nisu saglasni sa idejom da dobiju nove komšije. Imaju li prava da blokiraju ulaz u kasarnu i protive se odluci Vlade? Imaju li prava da, protiveći se smeštaju azilanata, blokiraju put? Imaju li razloga da strahuju od azilanata u svom kraju?

Šta moramo da znamo o sudbini onih koji privremeni smeštaj traže u Srbiji? Jesu li strahovi posledica lošeg iskustva, ili predrasuda?

Zakon o azilantima obavezuje državu, dakle i nadležne organe i meštane da obezbede smeštaj, socijalnu i zdravstvenu pomoć tražiocima azila. U čemu je onda problem?

Koliko smo humani, a šta smo, bez obzira na to, dužni da uradimo? O azilantima, njihovom smeštaju i strahovima od azilanata u Oku govore Radoš Đurović, iz Centra za pomoć tražiocima azila, Svetlana Velimirović iz Komesarijata za izbeglice i Dejan Čokić, predsednik Opštine Mladenovac.