Država mora hitno da reaguje i reši humanitarnu krizu u Bogovađi gde oko trista tražilaca azila lutaju kao „senke“ po mestu, po šumi, njivama, bez elementarnih uslova za život, što stvara strah kod lokalnog stanovništva koje protestuje zbog ove situacije, upozorio je danas izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

 On je, na konferenciji za novinare, rekao da je neophodno odmah osnovati u Srbiji više manjih centara za prihvat azilanata, kao i da se ubrza procedura kako bi se videlo ko zaista traži azil, a kome to služi samo da bi otišao u neku drugu zemlju, jer je za takve predviđena drugačija procedura, odnosno deportacija.

Prema rečima Đurovića, zahtev Vladi da brzo reaguje predstavlja zaključke sa okruglog stola koji je u organizaciji Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila održan sa predstavnicima lokalnog nivoa – policije, Doma zdravlja, škole, Centa za azil, mesne zajednice i roditelji dece koja zbog ovakve situacije ne idu u školu.

Objašnjavajući šta se dešava Đurović je rekao da je sada u Bogovađi broj lokalnog stanovništva i tražioca azila jedan prema jedan kao i da neki od njih da bi se ugrejali ulaze u vikendice, da bi se nahranili u staklenike, uzimaju vodu iz tuđih bunara, pa se lokalno stanovništvo oseća ugroženo bezbedonosno i zdravstveno.

Zato se, kaže, stanovništvo organizuje da bi skrenulo pažnu na problem pa se održavaju protesti, koji se radikalizuju, zaustavlja se saobraćaj, a deca ne idu u školu.

On je rekao da je Bogovađa, za razliku od nekih drugih mesta, uvek bila primer sredina koja ima dobar odnos i razumevanje prema azilantima ali da je to sada ugroženo mada stanovnici shvataju da azilanti nisu krivi što se ovo dešava.

Đurović precizira da tražioci azila u Bogovađu prvenstveno dolaze iz Sirije, Eritreje, Somalije, zamalja Magreba, zatim Iraka, Pakistana, Avganistana, da se može očekivati da ih bude još više, kao i da su trećina hrišćani.

Direktor nevladine organizacije Atina Marijana Savić kaže da je ovo populacija koja je dodatno izložena opasnosti da njeni pripadnici postanu žrtve trgovine ljudima, baš zato što su u tako teškoj životnoj situaciji.

To znamo iz iskustva sa radom ljudi koji su bili žvrtve iskorištavanja jer su se našli u sličnoj, teškoj, situaciji kao ovi tražioci azila i apelujemo da se problem što pre reši, rekla je Savić.