Politika, 06.06.2012

U Srbiji boravi oko 270 azilanata. Priče o hiljadama azilanata su izmišljotina koja u migracijskim službama izaziva podozrenje, tvrdi Vladimir Cucić

Azil u Srbiji, do sada su dobili po jedan Somalijac, Iračanin i Kopt iz Egipta. Dokumenta Srbije dobili bi i atletičari iz Somalije, o kojima su mediji izveštavali kao budućim reprezentativcima nove balkanske domovine, ali su oni „otrčali“ dalje na zapad. Naime, dok čekaju odluku vlasti, što je procedura koja traje nekoliko meseci, tražitelji azila u pravilu „nestanu“ iz domaćih prihvatnih centara i ilegalno napustiti Srbiju. Svoju sreću, ipak, potraže u nekoj od bogatih država EU.

– Priče o hiljadama azilanata su čista izmišljotina koja u migracijskim službama od Mađarske do Norveške izaziva podozrenje prema našoj zemlji. U Srbiji trenutno boravi oko 270 stranaca koji traže azil i smešteni su u centrima u Banji Koviljači i Bogovađi, u kojima ima 87, odnosno 180 kreveta. Centri nisu zatvorenog tipa, azilanti od MUP-a Srbije dobivaju dokument – prijavu boravka, a skoro svi posjeduju i svoja lična dokumenta. U ovim objektima postoji kućni red čije kršenje, kada je riječ o napuštanju objekta bez dozvole, sa sobom povlači gubitak prava na smeštaj – kaže Vladimir Cucić, poverenik za izbeglice Srbije.

Prema njegovim rečima, rešenje problema tražilaca azila nisu ni hermetički zatvorene granice van zvaničnih prielaza, ni držanje ovih stranaca u kampovima zatvorenog tipa, već – sklapanje i poštovanje sporazuma o readmisiji. To je proces njihovog vraćanja u državu iz koje su ušli u zemlju u kojoj traže azil.

– U tom smislu od velikog značaja je sporazum o readmisiji naše zemlje s Makedonijom, odakle većina stranaca ilegalno ulazi u Srbiju – ističe Cucić.

Razlog za to je geografske prirode – ilegalni prolaz na zapad preko Bugarske i Rumunjske otežava Dunav, a na pravcu preko Albanije, Crne Gore, BiH i Hrvatske ima mnogo granica.

Objekt u kojem se nalazi centar u Bogovađi zapravo je odmaralište Crvenog krsta, organizacije koja po ugovoru osigurava i prehranu za azilante.

– Odnedavno naša Služba traženja angažirana je na pružanju pomoći azilantima, budući da se tokom migriranja iz Azije ili Afrike u države EU često izgubi kontakt među članovima porodice. Primera radi, deo porodice stigneu Švedsku, pa se preko Crvenog krsta raspituje za srodnike koji su možda u Srbiji – objašnjava Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.

Ova organizacija bila je aktivna i zimus kada se u Subotici, po hladnoći i snegu, skupina azilanata našla na otvorenom prostoru. Dok su boravili u ovom gradu, u jednom objektu osigurani su im smeštaj i hrana. Nekoliko mladih azilanata, iako u centrima u Banji Koviljači i Bogovađi postoji izgrađen sistem brige o maloletnicima, boravi u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu. U Komesarijatu za izbeglice Srbije kažu da će ih uskoro preuzeti i pružiti im adekvatan tretman.

M. Galović

objavljeno: 2012/6/6