Evropska azilna kancelarija (EUAA) je juče potvrdila da je preko 106 000 ljudi iz Avganistana i Sirije zatražilo azil u Evropskoj uniji u 2021 godini, što je najviši broj još od 2016. godine. Najveći broj njih je sa Bliskog Istoka i preko Turske morao da prođe Balkanskom rutom i kroz Srbiju na svom putu do EU u 2021. godini.

Sa druge strane, u Srbiji je u 2021. godini, u kampovima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, zvanično bilo smešteno 68 308 lica ne računajući ljude koji su boravili duž graničnih oblasti i na otvorenom, van sistema prihvatnih centara.

Od svih lica koja su ušla u Srbiji u 2021. godini, svega je 2306 lica uspelo da registruje svoju nameru da traži azil u Srbiji, od kojih je svega 172 lica uspelo da podnese zahtev za azil, a svega 14 njih dobilo azil u Srbiji (7 lica u obimu utočišta i 7 lica u obimu subisidijarne zaštite).

Sve navedeno pokazuje da je pristup azilnom postupku i njegovo fer i efikasno funkcionisanje u Srbiji onemogućeno u 2021. godini, što svakodnevno otežava položaj izbeglim licima, od kojih su mnoga smeštena u kampovima, a koja su stoga u povećanoj opasnosti da budu žrtve nasilja, zloupotreba, kriminala, krijumčarenja, trgovine ljudima ili diskriminacije, jer su pravno nevidjivi pred institucijama, dok sve institucije sistema ne znaju koji obim prava i obaveza ova lica imaju u Srbiji zbog njihovog pravno neutvrđenog položaja.

Iako je pravno neregulisan osnov boravka u Srbiji neprihvatljiv prema srpskim propisima, najveći broj izbeglih se ne nalazi ni u kakvom postupku dok boravi u kampovima na teritoriji  Srbije. Na taj način, izbegli imaju privid da se nalaze u sistemu, jer su smešteni u kampovima koje rukovodi Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, ali u realnosti oni nisu vidljivi za institucije uprkos tome što dobiju trenutni urgentni smeštaj, hranu i osnovne životne uslove u kampovima.

Pristup pravovremenim i proverenim pravnim informacijama je ovim ljudima izuzetno ograničen, dok se pristup pravnika stručnih organizacija često ograničava od strane uprave prihvatnih kampova kojima rukovodi Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije.

Imajući navedenu situaciju i statistike u vidu, unapređivanje funkcionisanja azilnog postupka se postavlja kao priortet pred Srbiju u 2022. i u narednim godinama, a kada je reč o oblasti azila i migracija u zemlji.