Izvor: RTS Photo: RTS Video: RTS

Beograd, 20. jun 2024. god– Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (CZA), rekao je za RTS da je poslednjih 10 godina dupliran broj interno raseljenih ljudi sa 60 na 120 miliona, kao i da postoji tri puta vise izbeglih kojima je priznat status izbeglice. Prema njegovim rečima, sukobi i krize se pojavljuju širom sveta i za očekivati je da se trend rasta izbeglica samo nastavi u budućnosti, uprkos pooštravanju evropskih politika i sve manjoj želji zemalja razvijenog sveta da ove izbeglice prihvate.

Povodom Međunarodnog dana izbeglica, Radoš Đurović je gostovao na dnevniku RTS-a i tom prilikom podvukao, da je izbeglicama jako teško da ostvare svoja prava, jer postoji strah među državama da veliki broj ljudi ne optereti njihove kapacitete, tako da mnoge države gledaju da migracije zaustave fizičkim barijerama i aranžmanima sa trećim zemljama, iako ovaj pristup problemu ne uspeva.

Kako je Đurović napomenuo, migracije uvek pronađu svoj put i isto tako je podvukao da treba istrajati na putu humanosti, odgovornog ponašanja i poštovanja međunarodnih propisa. Đurović je naveo da ako je nesto pozitivno na današnji dan jeste činjenica da je Evropski sud pravde doneo presudu protiv Mađarske da plati kaznu za kršenje EU direktive o azilnom postupku i vracanje ljudi sa svojih granica. Po njemu ova presuda je pozitivan znak i budi nadu da će se zemlje članice ponašati odgovornije prema migrantima.

U ovom trenutku, zemlje članice EU sprovode restriktivne politike odvraćanja migranata sa svojih granica i potpisivanja sporazuma o stacioniranju migranata u treće zemlje na obodu EU, što dovodi u pitanje principe humanosti i međunarodnog prava.

Težak pristup azilnom postupku doprinosi tome da migranti postanu plen krijumčara i raznih vrsta eksploatacije 

Odgovarajući na pitanje koliko je teško izbeglicama, migrantima, tražiocima azila da ostvare svoja prava sobzirom da imamo pooštravanje Evropske politike u oblasti migracija, Đurović kaže da je izbeglicama jako teško da pristupe samom postupku utvrdjivanja njihovog statusa i osnovanosti njihovog zahteva. Kako je objasnio, mnoge zemlje u kojima se izbeglice zateknu odbijaju da sprovedu ili odlažu procedure azila u nedogled, što dovodi do toga da izbeglice postanu žrtve krijumčara ili slično. Đurović je napomenuo da zbog ovakvih politika pojedinih zemalja, izbeglice završe potpuno iregularno mimo očiju sistema, pravno nevidljivi suocavajući se sa nasiljem, eksploatacijom, bez dokumenata i u nerešenom pravnom statusu.

’’Kada se pokrene postupak azila, potrebno je sačekati odluku, a koliko je osnovano danas u Evropi, u ovom delu sveta da ljudi dođu i dobiju azil govore i statistike. Prošle godine 43 % svih zahteva za azil u prvom stepenu je odlučeno pozitivno. To znaci da skoro pola onih što dođu imaju razlog zašto dolaze i njima treba zaštita’’, naveo je Đurović

Presuda protiv Mađarske migrantske politike uliva nadu za bolje ophođenje prema migrantima

Odgovarajući na pitanje da li presuda Evropskog suda pravde protiv Mađarske politike nešto menja, da li je to jasna poruka, da li će promeniti nešto u Madjarskoj, Radoš Đurović odgovara da on misli da je presuda pozitivan iskorak i da se jasno pokazalo da iako je pravda spora, da je ista takođe i dostižna.

Đurović je podsetio da je Evropski sud pravde već 2020 godine ocenio da mađarsko ponašanje odnosno sprečavanje migranata da uđu na njenu teritoriju, guranje ljudi nazad u Srbiju da takvo ponašanje predstavlja kršenje EU direktiva i propisa, i stoga je još tada pozvao vlasti Mađarske da odstupe od svojih nezakonitih praksi. Međutim, sada je i doneta presuda koja podrazumeva kaznu of EUR 200 miliona kao i EUR milion za svaki dan ne izvršenja odluke Evropskog suda. Kako sagovornik ocenjuje, ’’ovo sada je izvršna mera koja je Evropska komisija tražila, jer je Mađarska odbijala da sprovodi ove odluke, bojim se da će ovo sada morati da sprovede.’’

Radoš Đurović je zaključio da ,,ova kazna mora da bude oštra, zbog toga što mađarska potkopava odgovor na izbegličku krizu i koncept solidarnosti EU, tako da ovo jeste jedna presuda koja je zazvonila u ušima članica i svetskoj i evropskoj javnosti’’.

Srbija – ne kao brana za EU, već kao partner koji solidarno deli teret i prima adekvatnu podršku

Odgovarajući na pitanje, šta pooštravanje EU politika znači za Srbiju, Đurović je objasnio da EU pakt o azilu i migracijama predviđa donošenje ubrzanih procedura da se što manje migranata prihvati u zemljama EU ili da se uradi određena selekcija, a da se ostale izbeglice stacioniraju u predvorju EU,  između ostalog i u Srbiji.

Kako Đurović objašnjava, Srbija se nalazi na krucijalnoj geografskoj tački kroz koje prolaze svi migratorni putevi od Turske ka EU, i ona je takozvani trbuh Evrope, tako da očekivati od Srbije da preuzme ulogu odbrane EU od migracija je potpuno neosnovano, mada pojedine EU zemlje članice imaju takve aspiracije i to vidimo na terenu kroz napore da se migracije nekako zaustave, ali iste uvek nekako pronadju svoj put i svedoci smo da migracije još uvek postoje i odvijaju se preko naše teritorije ka EU, uprkos svim restrikcijama.

Đurović zaključuje da ,,u tom svetlu dolazi komesarka EU Johanson sledeće nedelje i tom prilikom očekuje se da će se potpisati novi sporazum Srbije i Frontexa za operativno prisustvo i rad Frontexa na terenu, znaci tendencija je sve većih restrikcija, većih pokušaja da se zaustavi migracija fizičkim barijerama, ali isto tako i uz pomoć trećih zemalja, koje bi mogle da prihvate određeni broj ljudi u različitim vidovima aranžmana koji budu bili zaključivani. Sada kada govorimo o našoj poziciji, mi smo tu veoma slabi i ranjivi, i u tom smislu mi moramo da insistiramo na odgovornosti EU, jer izbeglištvo kako Đurović objašnjava prolazi preko EU i ulazi u Srbiju, preko Bugarske i Grčke – tu onda postoji argument odgovornosti EU da se Srbija ne posmatra kao mesto gde ljudi treba da se izmeste ili odakle treba da se deportuju negde drugde’’. Kako dalje navodi Đurović, Srbija treba da bude zemlja koja solidarno deli teret i prima podršku, samo u tom smislu ovaj problem može da se rešava kod nas.

Migracije se nisu zaustavilie, nego je ruta samo promenjena

Komentarišući da li su se putevi kroz Srbiju pomenili, Đurović podvlači da jesu zahvaljujući našim obimnim policijskim intervencijama. Zbog policijskih obimnih intervencija desilo se to da je migracija pronasla novi put, da sada preko juzne, istocne Srbije ide prema zapadu zemlje, pa iz zapadne Srbije u Bosnu. Kako Đurović podvlači od pocetka ove godine, 18,000 ljudi prema našoj proceni je u prvih šest meseci do sada, uspelo da prođe kroz Srbiju, tako da migracija nije stala ali je mnogo manja nego ranije, zbog intervencija iz pravca Turske.

’’Svedoci smo da na severu postoje pokušaji za prelaz granice, ali se to meri sada desetinama ljudi, a ne hiljadama kao ranije. Migracija je uspomoć krijumčarenja otišla u ilegalu sada zaobilaci centre za azil i prihvatne centre i nekim krijumčarskim putevima, brzo se odvija u pravcu BiH, tako da to je razlog da gradjanima na severu izbeglice nisu toliko vidljive’’, ističe Đurović.

Uz pomoć krijumčara, potrebno 4 dana za migrante da stignu iz Turske u Srbiju

Đurović, objašnjava da je izbeglicama u Turskoj, potrebno oko 4 dana da uspomoć krijumčara stignu do Srbije, što govori dovoljno o neuspešnosti restriktvnih politika i barijera. Migranti koji dolaze u Srbiju, su uglavnom ljudi iz Sirije koji su dugo boravili u Turskoj, Kurdi iz Turske, populacija iz Iraka, Avganistana, kao i migranti koji dolaze, kako kažu iz Palestine.