APC/CZA mobilni timovi, u okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, pored pravne i psihosocijalne pomoći, redovno pružaju i zdravstvenu asistenciju na terenu.

Dana 22.jula 2017., maloletnik iz Avganistana koji je smešten u Centar za azil u Krnjači, je povredio ruku igrajući se u dvorištu sa vršnjacima.Pao je i uganu ruku. Kako bolovi nisu prestajali ni nakon dva dana, a od lokalne ambulante u kampu za sve to vreme nije dobijena adekvatna zdravstvena zaštita, zabrinuti roditelji su pozvali Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Vidno uznemiren otac je putem telefona saopštio prevodiocu i psihologu APC/CZA tima šta se desilo i molio za pomoć. Rekao je da je danima gledao kako ruka njegovog sina izgleda sve lošije i lošije i da je bio očajan u nastojanju da pomogne sinu. Tim APC/CZA je odmah reagovao na poziv roditelja i odveo dečaka u Dom zdravlja Palilula. U Domu zdravlja je uz prevodioca i psihosocijalnu pomoć APC/CZA izvršen pregled pedijatra, koji je posumnjao na prelom i infekciju. Mališan je upućen odmah u Instit za majku i dete na Novom Beogradu, gde ga je APC/CZA tim odmah odveo na dalji lekarski pregled specijaliste. Tim APC/CZA je sve vreme bio uz uplašenog dečaka i sa zabrinutim ocem pruzajuci im podrsku, a lekarima prevodjenje, administrativnu i pravnu podrsku kako bi se sve neophodne intervencije preduzele. Pravovremenom reakcijom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, pomoći oko prevoda, administracije i realizacije pregleda, kao i profesionalnim i odgvornim pristupom lekara i socijalnih radnika Instituta, mali dečak je dobio zdravstvenu zaštitu, rana i infekcija je sanirana, dati su lekovi i ruka će mu ponovo biti funkcionalna. Nakon pregleda, otac i dete su konačno odahnuli, neizvesnost i komplikacije su prekinute. Otac nije znao kako da izrazi sreću i zahvalnost zbog ukazane pomoći i truda, te je ponudio da po povratku u kamp Krnjača ugosti APC/CZA tim i skuva im čaj u svojoj izbegličkoj sobi.

Još jednom se pokazalo da ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu izbeglica, a posebno dece i dalje može da predstavlja teško dostižan cilj za mnoge roditelje i decu izbeglice pa čak i ako su smešteni u izbegličkim kampovima. To je na zalost sve cesca situacija u prethodno vreme jer se sve vise desava da se doktori  placaju od strane medjunarodnih organizacija da rade van drzavnog sistema zdravstvene zastite u okviru ambulanti u prihvatnim centrima, i u stvari formiraju nepotreban, paralelan i neodrziv sistem zdravstvene zastite, a najcesce u praksi ne reaguju i ne upucuju pacijente na sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zastitu da je ostavre u sistemu drzavne zdravstvene zastite na sta izbeglice imaju pravo po zakonu.

Ipak, kulturološke razlike, barijera u jeziku i sporazumevanju, religija i nepoznanica, ne treba da budu prepreke da se ispolji humanost, ukaže pomoć i učini dobro delo.