Priredio: APC     foto: Getty Images/C.Furlong

27. septembar – Amnesty International(AI)  u svom najnovijem izveštaju tvrdi kako Ma?arska „maltretira izbeglice“ optužuju?i tu zemlju da je „namerno dizajnirala“ sistem azila kako bi pridošlice odvratila od ostajanja u Ma?arskoj.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava isti?e da se ma?arske vlasti „namerno loše odnose prema izbeglicama“ uo?i referenduma o planu Evropske unije za raspodelu izbeglica, koji se u Ma?arskoj održava u nedelju, 2. oktobra.

Kako se navodi, na stotine migranta i izbeglica izloženo je fizi?kom maltretiranju, ilegalnom potiskivanju preko granice i nezakonitom privo?enju, koje sprovodi ma?arska vlast.

AI posebno kritikuje nova pravila koja je Ma?arska uvela 5. jula ove godine odlu?ivši da „vrati izbeglice sa svojih granica Srbiji“.

„Strašan tretman i lavirintski sistem azila osmišljeni su kako bi odvratili izbeglice od Ma?arske koja je militarizovala svoje granice. U pozadini toksi?ne referendumske kampanje, antiizbegli?ka retorika dostiže svoj vrhunac“, tvrdi Džon Dalhujzen, direktor Amnesty International za Evropu i središnju Aziju.

Vladin program „militarizacije, kriminalizacije izbeglica i izolacije“ svodi se na mere poput potiskivanja izbeglica nazad u Srbiju, nezakonita pritvaranja u samoj zemlji i neljudske uslove za one koji ?ekaju na granici, piše ugledna nevladina organizacija u svom izveštaju.

 

Amnesti prime?uje da je Ma?arska, kao i još neke zemlje, osmislila koncept „sigurnih zemalja“, proglasivši Srbiju jednom od njih. Tako se zapravo omogu?ava masovno proterivanja bez ikakvog pravnog osnova, kritikuje AI

 

AI smatra da Srbija uopšte ne može biti smatrana „sigurnom tre?om zemljom“ u kojoj ?e biti poštovana prava potražilaca azila da traže i dobiju me?unarodnu zaštitu. Srpski zakon o azilu, navodi se dalje, samo je delimi?no implementiran i ne garantuje zaštitu ni prima facie izbeglicama – onima za koje se od po?etka može pretpostaviti da beže od progona i rata.

AI navodi da je Srbija jednostrano suspendovala sporazum o readmisiji s Ma?arskom prošlog septembra kada je vlada u Budimpešti potpuno zatvorila granicu. Od tada Srbija zvani?no ne prihvata migrante vra?ene iz Ma?arske (osim povremeno ljude iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije) niti im omogu?ava fer individualni pristup procesu za dobijanje azila. Oni „nemaju mnogo opcija osim da pokušaju da nekom drugo rutom stignu u EU“, piše AI.

Amnesti se, a prenosi DW, poziva i na izveštaje UNHCR-a. U poslednjem od njih (Serbia Update 22-25 September 2016) piše da se u Srbiji trenutno zadržava oko 5.000 izbeglica i migranata od kojih je 4.300 smešteno u zvani?nim izbegli?kim kampovima, dok ostali borave na ulicama i parkovima Beograda ili u divljim kampovima pred ma?arskom granicom. Više od polovine njih je iz Avganistana (53 odsto), slede Sirija (14 odsto), Pakistan (10), Irak (8) i Iran (4).

Ove godine je 8.899 ljudi zvani?no izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, što je neophodno kako bi se dobili papiri koji omogu?avaju boravak u zemlji. Taj papir o „nameri“ ve?ina migranata koristi da što pre je mogu?e napusti Srbiju. Amnesti me?utim kritikuje što su srpske vlasti u prvih šest meseci ove godine u samo 50 slu?ajeva donele odluku u prvoj instanci: u 16 slu?ajeva  je odobrena supsidijarna zaštita, u deset slu?ajeva je odobren azil, a 24 potražioca je odbijeno.