Tramp i migranti, da li je na pomolu nova kriza u svetu? (AUDIO)

Izvor: Radio Televizija Vojvodina Foto: EPA-EFE/Luis Torres

NOVI SAD – Svet poslednjih godina krupnim koracima gazi ka desnici, čija ideja raste otkako se 2008. suočio sa jednom od najvećih ekonomskih kriza u istoriji. Od tada, ideja socijaldemokratije ne prestaje da trpi udarce novih kriza, dok u isto vreme jačaju nacionalistički i populistički programi, a sa njima i antimigrantske politike. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću, predstavlja „vetar u leđa“ desnicama širom sveta. Naročito kada je reč o odnosu prema migrantima. Kako će se prve odluke Bele kuće o deportacijama odraziti na ostatak sveta ?

Trampove obećane deportacije podigle uzbunu u regionu. Hiljade migranata zatečeno “na pola puta” – bez ulaznih viza i bez pasoša

Meksičke vlasti počele su da grade ogromna skloništa i podižu šatore u gradu Siudad Huarez, kako bi se pripremile za priliv svojih građana u skladu sa obećanim masovnim deportacijama iz Sjedinjenih Američkih Država. Usred talasa pravnih postupaka i racija koje sprovodi nova administracija Donalda Trampa, našla su se i deca. Sara Markez je vlasnica meksičkog restorana u Njujorku. Njena deca su korisnici programa koji im omogućava da se kvalifikuju kao „legalno prisutna“ u Sjedinjenim Državama. Sada je sve dovedeno u pitanje – i porodica i posao i sudbina zaoslenih:

“Poslujemo pet godina. Zakup mi je istekao. Morala sam da razgovaram sa svojim stanodavcem i da mu kažem da ne znam šta će biti. Ne znam koliko dugo mogu da produžim zakup, jer ne znam ni šta mene čeka i da li ću biti deportovana. Moja porodica ima dva posla, i hvala Bogu, zapošljavamo ljude iz zajednice. Pokušavam da kažem svojoj porodici, osoblju, svima: ‘Hej, znaš, možemo, sve će biti u redu.’ Ali kako da to kažem kada ni sama ne znam da li će Tramp opozvati program za dve godine?” , zabrinuta je ova Njujorčanka.

Krajem prošle sedmice, Kolumbija je bila na ivici trgovinskog rata sa Vašingtonom, zbog odbijanja da sarađuje u Trampovom programu deportacija. Mađu onima koji su se prvi našli na udaru antimigranskih mera su i državljani Venecuele koji su tek krenuli ka Sjedinjenim Državama. Otkazivanje hiljada takozvanih bezbednosnih propusnica koje omogućavaju legalan put i ulazak, kao deo prvih izvršnih naredbi Donalda Trampa, ostavilo je hiljade migranata u nesigurnim situacijama, na pola puta. Bez propusnica i bez pasoša koji bi im omogućili povratak.

“11 meseci sam ovde. Mislim da je vreme da se vratim u svoju zemlju, nažalost. Došao sam ovde da tražim propusnicu o bezbednom ponašanju koja je navodno izdata pre pet meseci. Pre dva meseca saznajem da mi je ne daju i traže mi pasoš koji me košta 420, 430 dolara. Dobiću ga za pet meseci, ali kako da živim ovde kada nemam stabilan posao”, svedoči jedan od “zaglavljenih” imigranata, kojem su Trampove odluke dodatno zakomplikovale život.

Izvor: EPA-EFE/Luis Torres

Na osnovu analiza iz poslednjeg popisa stanovništva, u Sjedinjenim Američkim Državama je oko 11 miliona, kako ih tamo nazivaju, neautorizovanih imigranata. Među njima je oko 5 miliona Meksikanaca, a više stotina hiljada njih i bez ličnih dokumenata. Ovo kreira novu krizu i destabilizaciju na obe strane američkog kontinenta. To smo mogli da vidimo na primeru ranijeg zaoštravanja mera, poput izgradnje zida na granici sa Meksikom, objašnjava direktor Centra za pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović:

Te mere na granici koje su pojačane, išle su na ruku samo krijumčarima koji su povećali cene i učinile prelazak granice mnogo rizičnijim, ali nisu zaustavile desetine hiljada ljudi koji dolaze. Amerika je sada drugo društvo. Od zemlje imigracije, koja je izgrađena na izbeglicama, sada zbog uslova života ali i unutrašnjih socijalnih nemira pokušava da se hermetički zatvori. Svi ti napori nailaze na veliku osudu američke javnosti, pre svega pravosuđa koje još uvek funkcioniše potpuno nezavismo i velika je kočnica izvršnim ovlašćenjima i naređenjima Donalda Trampa, ali i aktivnostima federalnih službi na granici. Tako da će to i dalje destabilizovati prilike u SAD, pogotovo radikalizovati debate gde je velik broj ljudi protiv ovih mera, ali će preneti veliki pritisak i na Meksiko i zemlje susedne SAD, da na svojoj teritoriji sprečavaju da ti ljudi uopšte dođu do granice. To znači da će morati mnogo da se ulaže i novca i političkih napora kako bi tu ulogu svojevrsnih habova, odnosno hotspotova za izbeglice odigrale zemlje u Centralnoj Americi koje su bliže granicama Sjedinjenih Država” , objašnjava Đurović za Radio Novi Sad.

Đurović ističe i pitanje izvodljivosti Trampovog plana, imajući u vidu da bi operacija tog obima verovatno trajala godinama, bila veoma skupa, a uz to i izazvala oštro protivljenje unutar američkog društva. I dok nova administracija Bele kuće daje prve naloge imigracionim službama i policiji, institucije, pravne službe i udruženja koja se sistemski bave tim pitanjem, ne sede skrštenih ruku. Izvršni direktor njujorške imigracione koalicije, Murad Avdeh imao je važnu poruku:

“Tužbe su počele. Borbe će se nastaviti, pred nama je ogroman posao. Ali najvažnija stvar je da naše zajednice znaju da imaju prava. Oni imaju pravo da ćute ako im se obrate imigracione službe, ili bilo koja agencija koja ih presretne i ispituje na ulici. Borimo se za naše zajednice kako bi ostale u državi Njujork”.

Evropa spremna za povratak svojih državljana, dok se i dalje bori sa talasom iregularnih migracija

Iako su prve na udaru latinoameričke zemlje, za svoje povratnike pipremaju se i drugi. Nisu isključene ni evropske države. Među prvima se oglasio poljski premijer Donald Tusk poručivši da je Varšava sprema da se suoči sa deportacijama.

“Posle prvih najava o mogućim masovnim deportacijama ilegalnih imigranata iz Sjedinjenih Država, zatražio sam od ministra spoljnih poslova da se uveri da su konzulati i poljske službe sa sedištem u SAD spremni za eventualne posledice tih odluka. To bi moglo da se tiče Poljaka koji rade i žive u Americi i imaju različite statuse i nivoe legalnosti. Nemamo informacije o tome da li će i koliko ova operacija uticati na poljske građane u SAD. Diplomatska predstavništva Varšave moraju se pripremiti za priliv Poljaka koji bi se osećali zabrinutim zbog Trampovih mogućih akcija. Svaki Poljak povratnik će biti srdačno dočekan. Svako će naći mesto za sebe u domovini”, poručuje Tusk, koji u isto vreme najavljuje oštriju politiku prema migrantima u koji stižu u Poljsku. Uprkos tome što je ta politika dovodi u sukob sa Briselom, Poljska je već počela da ulaže u jaču graničnu infrastrukturu kako bi pokušala da smanji broj prelaza, vođena politikom zaštite sopstvene nacije.

Ipak, čini se da je u toj vrsti ekstremizma najdalje otišla Nemačka. Država koja je za vreme Angele Merkel bila domaćin stotinama migranata, sada želi da ih se reši i to što pre. Na talasu rastućeg antimigrantskog raspoloženja, uzdigla se krajnje desničarska Alternativa za Nemačku, koja je kampanju za predstojeće izbore započela upravo tom temom. Liderka stranke potencijalna buduća kancelarka, Alis Vejdel:

“Zato što moramo da spasemo Nemačku, jer je naša domovina otišla u očiglednu neravnotežu. Nijedan problem ne pokreće ljude toliko koliko moramo da gledamo kako naši gradovi postaju sve nesigurniji. Kritikovana sam zbog mog govora. Zato što sam upotrebila reč remigracija. Ponoviću to ovde – sada nam je potrebna remigracija da bismo živeli bezbedno”.

Kakva je sudbina Zapadnog Balkana?

Da li je takva politika povratkom Donalda Trampa u Belu kuću dobila dodatno ubrzanje i da li Evropu čeka nova eskalacija prekograničnih pritisaka na ilegalne migrante? Radoš Đurović upozorava da je takvav razvoj situacije realan, ali istovremeno i kontradiktoran:

“Sigurno da će Trampova retorika i mere dati vetar u leđa radikalnijim stavovima desnih i ekstremno desnih partija u Evropi, koje na ovom narativu već grade svoje političke programe i imaju dosta uspeha. Tako da treba očekivati u budućnosti čak i na Balkanu određenu antimigrantsku politiku, međutim ona je u koliziji sa realnošću. To vidimo i u Nemačkoj koja zaključuje ugovor o dovođenju radne snage iz Azije i Afrike, a sa druge strane zagovara borbu protiv migracija. To su kontradiktorne poruke, iako elite i dalje smatraju da na tom strahu, na odsustvu integracije, nerazumevanju i na pojedinim incidentima koji se dešavaju, mogu da dobiju političke poene. Mnoge elite vide da bi kroz pogoršanje odnosa lokalnog stanovništva prema migraciji, kroz antagonizam koji bi porastao, dodatno bio onemogućen boravak tih ljudi u lokalu, a mi znamo na terenu da bi to dovelo do daljih problema, jer ti ljudi neće nestati, nego će biti izolovani i diskriminisani. Onda oni više nisu samo žrtve, nego i izvor problema”, navodi Đurović.

Kakva je sudbina Zapadnog Balkana?

Izvor: MUP

Neizostavno je da ovde pomenemo i takozvanu balkansku rutu koja je jedan od glavnih migratornih puteva u Evropu. Koliko je oa situacija komplikovana za Srbiju? Radoš Đurović upozorava na to da će zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i našu, nastaviti da dele sudbinu tranzitnih država i da je važno da kao društvo kontrolišemo migracije:

“Sada će to postati svojersne “ratne zone” gde bi ti ljudi trebalo da budu fizički zaustavljani i vraćani u zemlje porekla. Tu se nameću mnoga pitanja – od pitanja poštovanja propisa zemalja Zapadnog Balkana i uopšte tranzitnih teritorija koje će postati “hotspotovi”, do pitanja ljudskih prava i načina na koji se ti ljudi zaustavljaju, zaštite od eventualnih zloupotreba i nasilja, ali i razvoja krijumčarenja koje na ovim politikama postiže nove poene. Dakle mnogo će se očekivati od zemalja koje su tranzitne. One će biti zemlje prepreke od kojih će se tražiti da podignu kapacitete nalik onima u Albaniji, ili da na neki drugi način preuzmu odgovornost za sprečavanje migracija, da ne stignu do najrazvijenijih delova sveta”.

Ti ljudi koji dolaze, neće prestati za dolaze, napominje sagovornik Radio Novog Sada i dodaje da je jedino rešenje u globalnoj migraciji, da se izgrade uslovi za normalan život u zemljama odakle ti ljudi dolaze, ili u zemljama u njihovom okruženju:

“Sa svim merama restrikcije koje slede – od fizičkih barijera do finansijskih mera i političkih pristisaka kojima bi se uslovile zemlje tranzita da budu efikasnije u saradnji, da zaustavljanju ove ljude, teško da će lokalna društva moći da se naviknu da taj problem, pogotovo ako narativ političkih elita počne da se menja, poput nalik onom u zemljama destinacije. Znači ako bi zemlje Zapadnog Balkana, između ostalog i Srbija promenile svoj narativ prema izbeglicama i migrantima i počele da ih optužuju za ekonomske, bezbednosne i druge probleme, onda ćemo antagonizovati naša društva. Podsetiću da je srpsko društvo izbegličko društvo i da vrlo dobro razume zašto ljudi dolaze. Znači ako anatagonizujemo društvo kako je to sad u Nemačkoj, mi ćemo teško moći da imamo bilo kakav dogovor. Pa čak ni te političke elite posle neće moći da dovedu situaciju u kontrolu”.

Donald Tramp je ilegalnu imigraciju u Sjedinjenim Državama proglasio vanrednim stanjem na nacionalnom nivou. To stanje već se preliva na južne susede, dok ostatak sveta s pažnjom prati sledeće poteze i odluke Vašingtona u kojem je pitanje imigracije i reformi tog sistema već decenijama tema političke bitke, čije posledice trpe svi.

Detaljnije u audio-zapisu na: https://rtv.rs/sr_lat/politika/tramp-i-migranti-da-li-je-na-pomolu-nova-kriza-u-svetu-(audio)_1603017.html