Izvor: Council of Europe
Foto: IMAGO/photothek
Strazbur, 22. februar 2024 – „Širom Evrope pojedinci i organizacije se suočavaju sa rastućim uznemiravanjem, zastrašivanjem, nasiljem i inkriminacijom samo zato što su doprineli zaštiti ljudskih prava izbeglica, tražilaca azila i migranata. Evropske države moraju da zaustave ovu represiju”, poručila je danas komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović, objavljujući Preporuku o položaju branilaca ljudskih prava koji pomažu izbeglicama, tražiocima azila i migrantima u Evropi.
Preporuka pod naslovom Zaštita branilaca: Okončavanje represije nad braniocima ljudskih prava koji pomažu izbeglicama, tražiocima azila i migrantima u Evropi daje pregled izazova sa kojima se suočavaju branioci ljudskih prava i navodi korake koje države članice Saveta Evrope treba da preduzmu da ih zaštite.
U kontekstu represivne, sekuritizovane i militarizovane politike azila i migracije, države sve više zanemaruju svoje obaveze da obezbede da branioci ljudskih prava mogu da rade u bezbednom i prigodnom okruženju. Kao rezultat toga, branioci ljudskih prava koji se bave spasavanjem na moru, humanitarnom ili pravnom pomoći, praćenjem granica, medijskim izveštavanjem, zagovaranjem i sudskim sporovima, kao i drugim aktivnostima koje podrazumevaju pružanje pomoći izbeglicama, tražiocima azila i migrantima u Evropi, izloženi su višestrukim oblicima represije.
Preporuka se bavi problemima sa kojima se branioci ljudskih prava suočavaju, među kojima su:
• Neprijateljska i stigmatizirajuća retorika od strane vladinih zvaničnika, parlamentaraca i nekih medija;
• Nasilje i pretnje, kao i nedostatak aktivnosti od strane vlasti u rešavanju ovih problema;
• Inkriminacija humanitarnog rada ili rada na polju ljudskih prava sa izbeglicama, tražiocima azila i migrantima zbog previše raširene primene zakona o krijumčarenju;
• Uskraćivanje pristupa ključnim mestima za praćenje ljudskih prava ili pružanje pomoći, kao što su centri za pritvor i prihvat i granične zone.
„Evropske vlade treba da vide branioce ljudskih prava kao ključne partnere u obezbeđivanju efikasne politike azila i migracije u skladu sa ljudskim pravima. Umesto toga, oni ih tretiraju neprijateljski. Ova smišljena politika nanosi štetu ljudskim pravima aktera civilnog društva i ljudi kojima služe. U širem smislu, to šteti demokratskom tkivu društava“, rekla je Komesarka.
Da bi se preokrenuo ovaj represivni trend, Komesarka poziva na hitne mere, koje uključuju:
• Reformisanje zakona, politika i praksi koje neprihvatljivo ometaju aktivnosti branilaca ljudskih prava;
• Osigurati da zakoni o krijumčarenju ne inkriminišu bilo koji oblik ljudskih prava ili humanitarnog rada sa izbeglicama, tražiocima azila i migrantima;
• Ukidanje ograničenja pristupa mestima i informacijama;
• Prestanak stigmatizirajuće i pogrdne retorike;
• Uspostavljanje efikasnih bezbednosnih procedura za branioce koji su suočeni sa nasiljem i pretnjama i efikasne istrage takvih incidenata.