Izvor: N1

Video: N1

Beograd, 6. mart 2023– U emisiji Global focus na televiziji N1, gostovali su Radoš Đurović ispred Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Ivana Dragičević, istraživačka novinarka iz Zagreba i Metju Soltmarš iz UNHCR-a. Oni su razgovarali o razvoju politika EU u oblasti azila i migracija kao i o posledicama istih politika na globalnom, evropskom i balkanskom nivouuz osvrt na prava i položaj izbeglica ali i u kontekstu prirodnih katastrofa i konkrentnog zemljotresa u Turskoj.

Radoš Đurović se osvrnuo na trendove rasta priliva izbeglih ljudi u Evropu u prethodnih pet godina, uz povećan priliv ljudi koji ulaze u Srbiju, da ih je prošle godine u Srbiju ušlo više od 90 hiljada i u najvećem broju nastavilo dalje.

„Povećanje je kao 2016, najveće u pet i više godina. Ova Balkanska migrantska ruta jeste dominantna u pogledu priliva ljudi u EU, postoji niz razloga zašto se to dešava i neće biti manje aktivna u narednom periodu“, kaže on.

Odgovor EU nije u izgradnji solidarnosti, već naprotiv, u preduzimanju političkih, finansijskih i pravnih I diplomatskih mera, a kako bi se zemlje tranzita, od zemalja porekla do granica EU, uključile u koncept odbrane od migracija sa ciljem da se globalna migracija ka EU zaustavili ili značajno uspori i zadrži.

U takvim inicijativama politika ograda i fizičkih barijera igra značajnu ulogu u praksi, kao instrument koji daje kratkoročne ali na privid najbrže rezultate.

Međutim, direktna posledica politike ograda je astronomski brz razvoj krijumčarenja, jer izbegli ljudi  gurnuti sa spoljnih granica EU ne odlaze hiljadama kilometara nazad u svoje zemlje porekla, već su vraćeni, najčešće pushbackovani, svega nekoliko desetina metara nazad u zemlje susedne do EU.  Odatle, ti jadni ljudi u potrebi nemaju alternativu, nemaju kuda i gde, sem da pronađu krijumčara koji bi ih prihvatio i pomogao im da pređu barijere i ograde uz veliku cenu.

Đurović navodi da politika Mađarske u izgradnji zidova nije dovela do prestanka i zaustavljanja migracije, naprotiv, Mađarska je uprkos ogromnim naporima i finansijama, ostala najporoznija granica EU, kroz koju su prošle desetine hiljada migranata prošle godine. Gotovo niko ko je pokušao da pređe ogradu, je posle nekoliko puta i uspeo, naravno uz obilatu i skupu pomoć krijumčara.

Dragićević je podsetila da je Hrvatska od 1. januara postala članica šengena i da režim kontrole treba da se pooštri, ali da priliv ljudi ne prestaje. Posebno je pogođena grad Rijeka i ista županija. Ljudi dolaze sa namerom da nastave dalje ka zapadnijim članicama EU.

„Manji je ili veći tokom godine, ali migracijsko pitanje će biti na stolu za generacije koje dolaze. To što je Hrvatska ušla u šengen nije zatvorilo prolaz, ljudi, već naprotiv, onii dalje prolaze i idu dalje, Hrvatska nije destinacija“, kaže ona.

Portparol Visokog komersatijata UN za Izbeglice Metju Soltmarš podsetio je da je broj raseljenih u celom svetu premašio 100 miliona, na šta je uticala i situacija u Ukrajini.

„Nije to samo Ukrajina, mi već godinama govorimo da postoje situacije sa migrantima koje se odlažu i nema rešenja. Avganistan je u ratu već četrdesetak godina, 12 godina je od početka rata u Siriji, koji još traje, milioni sirijskih izbeglica su u teškoj situaciji. Istočna Afrika, na rogu Afrike postoje suše, tu su ratovi zbog kojih ljudi beže, u Sahelu je slična situacija, Latinska Amerika, više od sedam miliona ljudi je napustilo tu zemlju. Gde god da pogledate postoje sukobi, situacije zbog kojih ljudi odlaze. Problem je što međunarodna zajednica nije bila u stanju da rešava fundamentalne razloge zašto ljudi odlaze“, rekao je Soltmarš.

Nakon stravičnog zemljotresa koji je pogodio Siriju, on kaže da pokušavaju da dopreme humanitarnu pomoć, kao i da je potrebna obnova infrastrukture.

„Situacija je dosta teška, bilo je političkih problema u smislu obezbeđivanja pristupa preko granice, srećom, postignut je dogovor, možemo da dopremamo iz Turske. Logistički je jako komplikovano, ali UN se trude kako bi se dopremila pomoć“, rekao je Soltmarš.

Upozorava na ogroman problem s krijumčarenjem ljudi.

„Krijumčari se snalaze, najbolji način da se rešavaju te politike je međunarodna odgovornost. Svako da uradi svoj deo. Ogromna većina izbeglica se nalazi u siromašnim zemljama, te zemlje snose nesrazmeran teret, zemlje u Evropi igraju ulogu finansirajući UN, ali mogu da poprave zakone o azilu, mehanizme solidarnosti“, smatra on.

Dragićević je dodala da s jedne strane Evropa pokazuje solidarnost, što smo videli kod krize 2015, ali podseća da je kasnije Angela Merkel otišla kod Erdogana i sklopila sporazum.

„Ne može da se kaže da solidarnost ne postoji, veći problem je politika, dogovor sa državama odakle dolaze izbeglice i migranti, a ključna stvar koja se pominje su krijumčari. Ko su krijumčari? Koje su to mafije, organizovani kriminalci koji rade između kontinenata, to je unosniji posao od šverca kokaina, oružja. O tome niko ne priča, nisam čula da je ulovljen nekakav bos, ja ne znam ko su ti ljudi. To je tema o kojoj nikako da počne ozbiljno da se razgovara“, navela je novinarka iz Zagreba.

Đurović je dodao da se Srbija susreće se sa pušbekovima iz EU – Mađarske, Hrvatske i Rumunije, što je, navodi, praksa koja je nastala 2016. i sada poprima značajnije razmere. Kaže i da je došlo do promena odnosa prema izbeglicama i da pojedine zemlje članice EU primenjuju silu.

„Primena čiste sile na granici ne rešava problem, samo odgađa nužnu situaciju za tu zemlju, time jača nasilje i ti ljudi postaju žrtve. Odgovor koji čujemo je da migracije moraju da se zaustave, da se ljudima zagorča da se domognu sigurnih zemalja. Ograde i zidovi ne rade, Mađarska je najporoznija zemlja s kojom se Srbija graniči, radile su krijumčarske grupe. Kada ljude gurnete u Srbiju, vi ih niste vratili u zemlju porekla, to su ljudi koji nemaju gde. Politika zida dovodi do jačanja krijumčarenja i ne rešava problem. Zato Mađarska i Austrija traže od Srbije da preuzme borbu na južnim granicama“, naveo je Đurović.

Kada imate politiku ograda na terenu, mnogi će da ponude eksploataciju, dodao je Đurović.

„Ogromna je količina novca u opticaju, mnogi stručnjaci govore da je krijumčarenje ljudi unosnije od krijumčarenja oružja i droge. U očima izbeglica, krijumčar nije neko ko će ih zloupotrebiti. Ponude da ih negde smeste i pređu granicu, novac tera mnoge ljude da učestvuju, to su organizovane kriminalne strukture, često su veze među krijumčarskim grupama regionalne ili međudržavne. Bili smo svedoci oružanih okršaja, imate eksploziju krijumčara. Nisu se libili da koriste oružje i silu, to su razvijene strukture“, rekao je Đurović.

 

link: https://n1info.rs/svet/gost-n1-krijumcarenje-ljudi-postalo-unosnije-od-krijumcarenja-oruzja-ili-droge/