AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
Izvor: Beta
Photo:(BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS)
Beograd, 07.09.2022. – Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je danas, da je po podacima tog centra od početka godine više od 70.000 migranata ušlo u Srbiju i da je trenutno u zemlji njih oko 10.000.
Djurović je rekao agenciji Beta da je medju njima najviše ljudi i Avganistana, Sirije, Pakistana, iz severne Afrike i sa Bliskog istoka.
Naveo je da je njih oko 4.500 u državnom smeštaju, odnosno prihvatnim centrima, a da su ostali u privatnom smeštaju i na otvorenom, najviše uz severnu granicu Srbije.
“Te brojke pokazuju da je broj dolazaka bukvalno udvostručen u odnosu na isti period prošle godine”, rekao je on.
Kazao je da migranti ulaze u Srbiju iz pravca Severne Makedonije, Kosova i Bugarske i da mahom idu ka granici sa Madjarskom.
Dodao je da se, po podacima sa terena, smanjio broj pokušaja ljudi da udju u Hrvatsku i da oni uglavnom idu ka BiH i ka madjarskoj granici.
“Na terenu vidimo jednu komplikovanu situaciju, značajno tešku, imamo okršaje krjumčarskih klanova, veliki broj ljudi je na otvorenom, a imamo i “pušbekove”, (vraćanje ljude) posebno iz Madjarske u Srbiju”, kazao je on.
Rekao je da su predstavnici tog centra “primetili i hronični nedostatak smeštaja u kapacitetima Komesarijata za izbeglice i migracije”.
Naveo je kao primere Adaševce, Sombor i Suboticu.
Kazao je da migranatima nedostaju i osnovni uslovi za život, socijalna i zdravstvena podrška, kao i adekvatna nega, te podsetio da medju njima ima i maloletnika bez pratnje.
Rekao je da takvu situaciju, uz krijumčare ljudi, pokušavaju da iskoriste i lokalne ekstremne grupe na stvaranju sopstvene poltičke agende.
Prema njegovim rečima, ta situacija, koja bi mogla da bude uvod u humanitarnu krizu na severnim granicama, mora stalno da se prati i popravlja.
Podsetio je da je nedavno došlo do promena na čelu Komesarijata za izbeglice i migracije, te naveo da od nove komesarke očekuje da vidi kakve će mere preduzeti na terenu i da li će da “popravi situaciju”.
Smatra da bi ona trebalo da poveća smeštajne kapacitete, da bude proaktivnija, da pomogne lokalnim samouopravama na terenu.
