“Oni su ušli i ostali ovde kod prijatelja i rodbine, u privatnom smeštaju. Preko 5000 je prošlo kroz našu zemlju na putu ka Hrvatskoj, jedan deo ka Crnoj Gori, ali o konkretnim mnogo preciznijim podacima treba da se izjasni MUP, granična policija, koja o tome vodi vrlo detaljnu evidenciju”, rekao je Đurović.

Važno je, dodaje, reći da su ti ljudi svoj boravak u našoj zemlji sami organizovali i da nije pokrenut sistem prihvata u izbegličkim kampovima.

“Mi trenutno imamo 6.000 mesta, od toga 4.000 su popunjena izbeglicama iz Azije i Afrike. Može da se pokrene negde još između 1.700 do 2.000 mesta po urgentnom planu, ali to, bojim se, nisu dovoljni kapaciteti. Nisu svi upotrebljivi u ovom trenutku da bi odgovorili na buduće izazove. Moramo da podižemo te kapacitete, jer okolnosti se ne smiruju, a izbeglice dolaze”, rekao je Đurović.

Građane koji žele da pomognu upućuje na Komesarijat za izbeglice, naročito ukoliko imaju uslove za smeštaj pristiglih.

“U Mađarskoj je ‘Airbnb’ ponudio prvi odgovor jer ljudi još ne znaju kuda će, šta će… Privremeni smeštaj koji nije u izolovanim centrima je možda rešenje”, kaže Đurović.

Đurović dodaje da one koji su došli u našu zemlju, kao i one koji su još na putu, zanima da li mogu da nastave normalni život u Srbiji.

“Odnosno šta će dobiti od zaštite ovde, jer mnogi od njih ne žele da zauvek napuste svoj dom, to je specifična sitaucija, čekaju da se ratna dejstva završe i hoće da budu što bliže svojoj zemlji”, ističe Đurović.

Napominje da ni u regionu još nisu pokrenuti organizovani sistemi za prihvat izbeglih, te da je dosta toga na volonterizmu i inicijativi lokalnih samouprava. Zato je, napominje, neophodno obezbediti državnu zaštitu.

“To je presudno da ne biste imali krizu, da biste zaštitili te ljude, smanjili njihov stres… Bitno je da se pravni status reši. Sada kada izbeglice dođu iz Ukrajine imaju boravak od tri meseca. Međutim, u to vreme nemaju neka posebna prava sem tog boravka u Srbiji. A potrebno je razmišljati o aktu o privremenoj zaštiti koji je usvojila EU, ali i pojedine zemlje u okruženju kao Hrvatska i Mađarska. Taj akt bi značio da se automatski svima koji beže iz Ukrajine dodeli pravo na smeštaj, pravo na rad i na obrazovanje”, objašnjava Đurović.

Napominje da će, prema informacijama koje dobijaju iz Komesarijata, ta prava onima koji su došli u našu zemlju biti obezbeđena, ali da je neophodno da se to zakonski uredi.

Što se tiče direktne humanitarne pomoći, dodaje da Komesarijat za izbeglice razmatra deljenje pomoći na graničnim prelazima i u mestima gde su došle izbeglice.

“Humanitarna pomoć je presudna, ljudima nestaju pare, oni zovu i apeluju jer novac koji imaju nije dovoljan i prijatelji koji ih izdržavaju neće to moći da rade duže vreme”, kaže Đurović.

Ističe da pretežno dolaze žene i deca, te da je teško očekivati da se izbegli odmah okrenu snalaženju za hleb jer moraju da brinu jedni o drugima.

“To je teško očekivati u ovom talasu, iako bi privremena zaštita to predvidela. Mi još nismo usvojili taj akt, on bi trebalo da bude donesen kako se bude povećavao broj ljudi kod nas”, kaže Đurović.