U ponedeljak 6. novembra 2017 u Gradskoj kuci u Subotici, sa početkom u 11h održana je 13. sednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine na kojoj su se razmatrala pitanja migracija, azila i osnovnih ljudskih prava. Predstavnici APC/CZA su uzeli aktivno učešće na sednici s’ obzirom na prisustvo i rad terenskih timova APC/CZA u Vojvodini, na svim granicama sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, dok su govornici bili gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov (ranije narodni poslanik), predsednik Radne grupe za migracije u Subotici i narodni poslanik Milimir Stojadinović, i Nenad Ivanišević trenutno državni sekretar Ministarstva građevinarstva (ranije državni sekretar Ministarstva rada).

    

Sednici je takođe prisustvovalo jedanaest narodnih poslanika, između kojih Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš i narodna poslanica Desanka Repac, a pored članova prisustvovali su i predstavnici Policijske uprave, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Crvenog krsta i Saveta za migracije Grada Subotice, kao i predstavnici nevladinih organizacija.

Govornici su tokom svog izlaganja više puta naglasili human pristup Srbije u rešavanju krize i da pored agresivnih suseda, Srbija je ostala nepokolebljiva i da neće menjati svoju humanu državnu politiku prema tražiocima azila. Pored pohvala državnoj politici Srbije prema tražiocima azila, naglašeni su i propusti poput manjka komunikacije Vlade sa lokalnom zajednicom u pojedinim slučajevima, manjak kapaciteta Centara za socijalni rad u radu sa maloletnicima bez pratnje, kao i da trenutna Vladina strategija za migraciju treba uzeti u obzir različito kulturno nasleđe izbeglica iz bivše SFRJ i trenutnih izbeglica sa Bliskog istoka, s obzirom da se ove dve kategorije izbeglica u puno slučajeva poistovećuju. Takođe, neki od poslanika su ukazali na slabosti Vladine strategije za migraciju, koja izostavlja činjenicu da su tražioci azila u proseku oko 9 meseci u Srbiji i da je ostalo otvoreno pitanje ozbiljnijeg procesa integracije.