IZVOR: NORVEŠKA AMBASADA U BEOGRADU  16.09.2015.

Primalac naše donacije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA), uložio je značajne napore kako bi pomogao izbeglicama u Srbiji i usput širio volonterski duh.

Svakog dana, u beogradskim parkovima se može videti grupa od 10-15 ljudi kako deli sredstva za higijenu, kabanice, ćebad i druge stvari izbeglicama.

Tim koji uključuje psihologa, lekara, pedagoga, prevodioce i brojne volontere prepoznatljiv je po majcama sa logom Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Za hiljade izbeglica u Srbiji, logo APC/CZA sa pruženom rukom je postao simbol nade i podrške u njihovoj potrazi za boljim životom.

APC/CZA, čije se sedište nalazi u Beogradu, ima mobilne timove koji putuju po celoj zemlji i pružaju pravnu i psihosocijalnu pomoć tražiocima azila i licima koja su dobila zaštitu Republike Srbije. Međutim, njihov mandat ne obuhvata pružanje humanitarne pomoći.

Kao humanitarna organizacija nismo mogli da sedimo skrštenih ruku u našoj kancelariji i da gledamo sve izbegličku krizu, tako da smo pozvali neke kompanije da doniraju stvari i uputili smo poziv volonterima, kaže Radoš Đurović, direktor APC/CZA. Ubrzo nakon toga, različite kompanije su počele da upućuju podršku, od kojih su većina anonimni donatori, a i veliki broj volontera je osećao potrebu da se pridruži i pomogne.

APC/CZA trenutno ima oko 70 volontera različitih profila – od penzionera i studenata do zaposlenih ljudi, lekara, advokata. Novi volonteri se prijavljuju svakodnevno. Za sada se čini da su svi dobro organizovani.

Tužno je što ne možemo svima da pomognemo, ali šetamo okolo da vidimo kome šta treba. Usput dobijamo i priliku da porazgovaramo sa ljudima i vidimo kako se osećaju i da li im je potrebno još nešto, kaže Jovana Vinčić iz APC/CZA.

Jednom su pomogli ženi u parku da se porodi. Pre neki dan uspeli su da smeste u izbeglički kamp četrnaestogodišnjeg dečaka koji je došao sam, zatim da obezbede da on stupi u kontakt sa roditeljima i upiše se u školu. Uloga tima je posebno važna kod ljudi koji imaju određene zdravstvene probleme ili povrede, a plaše se da odu u bolnicu kao ilegalni građani.

Za Radoša, vrlo je dirljivo kada vidi decu da vraćaju stvari koje su prvobitno uzeli, a zatim kažu da im u stvari ne trebaju i da su potrebnije drugoj deci.

Prema tome, nije iznenađujuće to da su volonteri puni utisaka i vrlo motivisani.

Oni dalje šire tu energiju i ovako mi širimo volonterski duh, dodao je Radoš.

Kako sve više izbeglica dolazi, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila se suočava sa dodatnim izazovima s obzirom da nema kapacitete da svima pruži pomoć. Ali Radoš je optimističan i ponavlja da je volontiranje stvarna snaga.