IZVOR: Večernje novosti 21.april 2015.

Činjenica da je samo lane Mediteran preplovilo 218.000 migranata, postavila je ozbiljna pitanja za zapadna društva koja su njihov krajnji cilj, ali i zemlje tranzita, među kojima je i Srbija

Čini se da nikad snažniji talas migranata, praćen očajničkim begom od nasilja, rata i bede sa sve češćim tragičnim posledicama, kakva je smrt više od 700 izbeglica zatvorenih u dnu potonulog libijskog broda, nije zahvatio obale Evrope. Činjenica da je samo lane Mediteran preplovilo 218.000 migranata, postavila je ozbiljna pitanja za zapadna društva koja su njihov krajnji cilj, ali i zemlje tranzita, među kojima je i Srbija.

Trend rasta migracija iz Severne Afrike i sa Bliskog istoka ka Evropi, koji traje nekoliko godina, podstaknut je i radikalnim nasiljem u Libiji, koja je ranije bila brana talasa izbeglih iz supsaharske i zapadne Afrike. Sada se i sami Libijci pridružuju izbeglicama iz Sirije, Iraka i pokušavaju da preko mora stignu do Italije. Stotine hiljada izbeglica mahom iz Sirije idu i preko Turske, grčkih ostrva i Balkana.

Zemlje tranzita, među kojima je i naša, suočene su sa ogromnim problemom. Bez tehničkih, finansijskih kapaciteta, podrške evropskih zemalja, ali i jasne politike koja bi odgovorile ovako masovnom prilivu ljudi, uglavnom su zatečene i pokušavaju da se reše balasta izbeglica.

Veliki broj njih ući će u Srbiju kao poslednju zemlju do EU. Ako se postojeći trend nastavi, imaćemo više od 30.000 azilanata do kraja godine. Jednostavnog rešenja nema. Privremena zaštita, odnosno davanje azila ovim ljudima na određen rok, moguć je način da se kupi dodatno vreme da se naš sistem prihvati i konsoliduje. Do tog trenutka ljudi koji bi dobili privremenu zaštitu bili bi registrovani i evidentirani sa ličnim kartama, mogli slobodno da se kreću, da dobiju smeštaj, zdravstvenu zaštitu… Bilo bi to humano za te nesrećne ljude, ali i u skladu sa našim domaćim i međunarodnim obavezama.