IZVOR: TANJUG 31.01.2015.

Migranti koji se skrivaju po napuštenim objektima u okolini Subotice ne žele da traže azil u našoj zemlji, što to ne treba da bude prepreka da im Srbija omogući prava koja im po azilu pripadaju, što trenutno nije slučaj, rečeno je 30.01.2015. godine  na tribini o problemima migranata.

Tribina je održana u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava u Subotici, koja je bila posvećena problemu migranata sa Bliskog i Dalekog istoka koji se skrivaju u Subotici u nameri da u pogodnom momentu pređu granicu s Mađarskom, uđu u Šengensku zonu i tamo zatraže azil.

Član Gradskog veća Subotice zadužen za socijalna pitanja, Milimir Vujadinović, ponovio je da su mogućnosti lokalne samouprave po pitanju problema migranata ograničene.

On je podsetio da je u Subotici otvoreno prihvatilište za smeštanje dece i omladine migranata, kroz koje je za godinu dana prošlo 30-ak korisnika, ali da su im po pitanju odraslih “ruke vezane”, odnosno to je pitanje za državne organe kojima je lokalna samouprava partner.

“Kroz takvu saradnju u nekoliko navrata tokom perioda niskih temperatura omogućili transport za više desetina migranata u centre za njihov prihvat”, rekao je Vujadinović i dodao posebno izdvojio situaciju kada je 19-oro dece zatečeno u blizini graničnog prelaza Kelebija.

Upitan o mogućnosti otvaranja neke vrste prihvatilišta, Vujadinović je rekao da se tako nešto ne neplanira, jer bi to, po njegovom mišljenju, bio samo dodatni stimulans za migrante i pitanje je kako bi reagovali državni organi Mađarske.

“Granica je na pola sata pešice od Subotice. Prosto smo stava da bi obezbeđivanje nekog privremenog smeštaja, pošto njima svakako nije cilj ostanak u Srbiji, bilo dodatni stimulans za kršenje zakona koji je zaista tu i mislim da ne trebamo biti partneri u tome i ne trebamo učestvovati u nečemo što je kršenje zakona”, rekao je Vujadinović.

On je ocenio da po pitanju ovog problema Subotica ide “tankom linijom” između nekršenja zakona i pomoći tim ljudima.

“Moj lični stav je da je na prvom mestu važno spasiti ljudski život, a odmah posle toga poštovanje zakona jedne države”, rekao je Vujadinović.

Sveštenik Tibor Varga iz Istočno-evropske misije je jedan od onih građana Subotice koji gotovo svakodnevno odnosi pomoć migrantima koji se skrivaju u napuštenoj ciglani.

Na osnovu svakodnevnih razgovora sa migrantima, Varga kaže da oni beže iz Avganistana i Sirije da spase svoj život, jer je većina njih, kako tvrdi, u takvoj situaciji da će biti ubijeni ukoliko ne emigriraju, ali da ni jedan od njih nije rekao da želi da ostane u Srbiji.

Varga smatra da migranti koji imaju novca idu svojim kanalima ka EU, dok na ciglani završavaju oni koji su ostali bez novca, ili su bolesni i “ne znaju šta da rade sa svojim životom”, te da tamo pate na sve načine.

“Niko ih ne obilazi da im pomogne. Često mi kažu da više dana nisu ništa jeli. Nema higijenskih uslova, nemaju vodu, nema šta nema. Sam njihov život je takav”, rekao je Varga.

Izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, smatra da to što migranti žele da odu negde drugde ne treba da bude argument našoj državi da im uskrati prava koja imaju, podsetivši da svaki stranac koji uđe u Srbiju i osnovano se plaši da će mu život u zemlju odakle dolazi biti ugrožen – ima pravo na azil.

Međutim, kako kaže, u praksi, od oko 16 500 tražilaca azila, tek njih 388 je ušlo u proceduru za dobijanje azila.

On to smatra velikim problemom jer se u tim slučajevima, kada nema pospuka niti rešenja po pitanju zahteva za azil, centri za azil nagomilavaju, ali i da se šalje poruka tim ljudima da oni ne mogu da dobiju zaštitu u Srbiji.

“Izgubili smo onda i legitimitet da tvrdimo da ti ljudi nisu iskreni tražioci azila jer im mi to nismo dopustili”, rekao je Đurović.

On smatra da je jedino rešenje uređenje azilnog sistema, koji podrazumeva brzinu i efikasnost kako bi se videlo ko želi da istraje na azilnom postupku, a ko ne.

“Tada imamo osnovan legitimitet da tvrdimo da neko zloupotrebljava azilni sistem. I tada možda možemo prema onima koji zloupotrebljavaju sistem da se odnosimo drugačije, da pokušamo da ih udaljimo”, smatra Đurović.

Tanjug: Problem migranata urediti kroz efikasan sistem azila