IZVOR: DANAS  01.12.2014.

Od početka 2014.godine više od 11 000 ljudi je tražilo azil u Srbiji. Najviše ih je iz Sirije, njih 6 478. Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila kaže za Danas da nema govora o tome da se radi o lažnim azilantima, već je reč je o izbeglima iz Sirije koje beže od rata, terorista i nasilja.

” Mi nismo u stanju da odgovorimo na ovu vrstu izazova u vezi sa migracijama jer Odsek za azil i azilni sistem ne funkcioniše. Proglašavamo izbeglice lažnim azilantima, organizujemo proteste, širimo strah od ebole i terorizma, pričamo da ovi ljudi šire kriminalitet. Ako bismo im dali pravo da podnesu azilni zahtev i da brzo sprovedemo azilni postupak, onda bismo mogli da pričamo o tome da li je neko lažni azilant ili nije. Ovako to nije slučaj” naglašava Đurović. On dodaje da je za prvih osam meseci 2014.godine Odsek za azil, od 6 974 azilanata, sproveo samo devet intervjua, dao svega 380 ličnih karti a dozvolio da se podnese samo 211 zahteva za azil.

“Kada izdate 380 ličnih karata, to znači da je svega četiri odsto azilanata dobilo ličnu kartu. Kada omogućite da se podnese 211 zahteva za azil, to znači da je za svega pet odsto njih pokrenut azilni postupak. Preostalima je uskraćeno pravo na ličnu ispravu, pravo da postupak uopšte pokrenu iako se oni sami javljaju u policiju i izražavaju nameru da traže azil” ukazuje Đurović. Samim tim, njima je otežano da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu, jer nemaju azilnu legitimaciju, a bez isprava ne mogu slobodno da se kreću. „Nema propisa koji bi predvideli i uredili integraciju, pa ni oni koji azil i dobiju ne mogu da opstanu i integrišu se kod nas”, ističe Đurović.

Za sedam godina postojanja azilnog sistema u Srbiji, Odsek za azil je dodelio svega 17 azila od ukupno 22 613 ljudi koji su zatražili azil u našoj zemlji.

” Ne smemo zatvarati oči na probleme izbeglih u Srbiji i te nesrećne ljude gurati u šumu, zatvarati ih ili uvoditi dodatne restrikcije, o čemu se sve više priča. Država bi morala da se osvrne na širenje straha od ovih ljudi, poput insinuacija da su oni mogući potencijalni prenosioci ebole, i da jasno kaže da ti ljudi nisu iz zemalja gde vlada epidemija tog virusa, da oni uglavnom dolaze iz Azije i iz zemalja istočne i severne Afrike gde uopšte nema ebole. Širenje animoziteta prema ovim ljudima će nas koštati kao društvo” navodi Đurović.

Za prvih osam meseci 2014. godine među migrantima je bilo 881 maloletnika, od kojih je 478 dece u Srbiju došlo bez pratnje odraslih.

Najbrojniji Sirijci i Avganistanci

Posle Sirijaca – najveći broj tražioca azila u Srbiji su iz Avganistana – 1281. Na trećem i četvrtom mestu su Eritreja – 680 i Somalija – 61, potom sledi Pakistan – 240, Sudan – 208, Mali – 161, Nigerija – 160, Irak – 132, Gana – 130, Palestina – 129, Bangladeš – 101. Pojava Iračana kao tražioca azila vezana je sa problemima u Iraku i sa ISIS-om tako da od aprila 2014.godine ljudi iz Iraka dolaze u većem broju nego ranije.

Srbi traže azil u Nemačkoj

Srbija je 2013. godine sa 11 459 podnesenih zahteva za azil u Nemačkoj zauzimala treće mesto po zemljama porekla koje traže azil u toj zemlji, posle Rusije i Sirije. Iako broj građana koji traže azil u Nemačkoj raste, Vlada te zemlje poručila je da nema nameru da obustavi viznu liberalizaciju, ali da se taj problem mora rešavati. Od januara do oktobra 2014. godine registrovan je 12 881 zahtev za azilom koji je po prvi put podnet, od ukupnih 20 109 zahteva koji se po prvi ili drugi put podnose, čime Srbija zauzima drugo mesto, posle Sirije.