IZVOR: Al Jazeera 24.januar 2014.

I prvi dani 2014. godine pokazali su da je Srbija i dalje zemlja tranzita za veliki broj azilanta, pre svega iz Sirije, ali i Eritreje, Sudana ili Somalije.

Zbog nedostratka smeštajnih kapaciteta u postojećim, nedavno su otvoreni novi centri za azilante u Sjenici i Tutinu.

Bogovađa, mesto koje je pre dva meseca bilo u žiži zanimanja javnosti zbog protesta meštana. Razlog je velik priliv azilanata u tamošnji centar za prihvat. U Bogovađi se u šumi, silom prilika, ponovo kriju azilanti.

 

Uprkos  novim centrima, azilanti pristižu

Otvaranjem novih centara u Sjenici i Tutinu, činilo se da je smanjen pritisak na ovo prihvatilište, 80-ak kilometara udaljeno od Beograda.

Međutim, azilanti i dalje pristižu, a garancije za smeštaj nemaju.

“U ovom napuštenom bunkeru u šumama Bogovađe, pre samo nedelju, bilo je dvadesetak ljudi. Kako saznajemo, sada ih i dalje živi nekih desetak. Kao što i sami možete da vidite, uslovi života su, u najmanju ruku, katastrofalni”, javlja reporterka.

Neki od ljudi koji su ovde boravili prebačeni su u centar u Tutinu. Oni drugi, ostali su u šumi jer nemaju potvrdu koja bi im omogućila smeštaj u nekom od centara.

“Obzirom da Komesarijat vodi računa samo o smeštaju tražilaca azila, jedini uslov da bi bili primljeni u centre jeste da od kancelarije za azil, odnosno odseka za azil, dobiju potvrdu o izraženoj nameri”, objašnjava Milan Vladić iz Centra za azilante Bogovađa.

“Najslabija karika je ovog trenutka odsek za azil, on je isto tako bio slaba karika i ranije, o tome se nije mnogo pričalo. Odsek za azil je onaj koji registruje, koji sprovodi azilnu proceduru, koji izdaje lične karte. Mi do danas jako mali broj ličnih karti imamo, što znači da odsek za azil slabo dolazi u Bogovađu, da ne govorim o Sjenici i Tutinu, vrlo retko i u Obrenovac”, kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Očekuje se novi val

To potvrdjuje i Mouhmmed, azilant iz Sirije, koji je s još stotinak ljudi iz Somalije, Eritreje i Sudana, privremeno utočište našao u Centru u Bogovađi.

“Ne, nemam ništa, samo neku potvrdu, bez fotografije, bez ičega, ne mogu da putujem, ne mogu da se krećem sa tim papirom”, kaže Mouhmmed.

A oni bez ikakve potvrde, ikakvog dokumenta, i dalje dolaze, posebno noću, kaže Mima Damjanović, koja u okviru neformalne grupe građana pod nazivom Nulta tolerancija netoleranciji, iz nedelje u nedelju donosi pomoć azilantima iz Bogovađe.

“Mi već u narednih par dana očekujemo novi talas i opet će ti ljudi biti u šumi. Negde te interne mreže komunikacije ih vode ka Bogovađi, nemaju pre toga pristup nekim drugim informacijama gde bi mogli da se smeste, tako da svi dolaze u šumu i ovde je najbolji način da ih nađemo”, kaže Mima Damjanović.