IZVOR: RTS 18.septembar 2013.

Tokom 2013. godine, u dva prihvatna centra za azilante u Srbiji, svaka treća osoba stigla je iz Sirije. Prema podacima UNHCR-a, zbog građanskog rata koji u Siriji traje od marta 2011. godine, dva miliona Sirijaca žive u izbeglištvu.

Zbog rata u Siriji, povećava se broj azilanata u Srbiji, a još više bi moglo da ih bude u naredna dva meseca, procenjuju nevladine organizacije. Ove godine svaka treća osoba u dva prihvatna centra u Srbiji stigla je iz Sirije.

Mnogi od njih zemlju su napustili mesecima ranije, pa su vesti o upotrebi hemijskog oružja i mogućoj intervenciji saznali u Srbiji.

Većini je Srbija usputna stanica, ali ima i onih koji su ovde s namerom. Hasan je tražio zaštitu od Srbije jer je ovde već bio, stekao prijatelje i naučio jezik.

On je jedan od dvojice Sirijaca koji su dobili subsidijarnu zaštitu, što znači da nemaju status izbeglice, ali imaju zaštitu države Srbije.

“Više nisam bio bezbedan, sukobi na ulicama, čak u kući… Nisam bio bezbedan kad napada bilo koja strana, metak ne poznaje nikog”, objašnjava Hasan zašto je napustio domovinu.

Kaže da se sa porodicom čuje retko jer se veze sa Sirijom veoma teško uspostavljaju.

“Svaki put kad ih zovem, plašim se da će mi javiti tužnu i lošu vest… I prijatelje teško da dobijem”, priča Hasan.

Većina tražilaca azila ipak ne čeka kraj procedure već u našoj zemlji ostaje dok ne dobiju pomoć ili dokumenta kako bi podigli novac. Među njima je najviše muškaraca od 17 do 25 godina starosti.

“Samo sam čuo bombe. Čuo sam i da su neki ljudi ubijeni, ali nismo znali da li je to učinila Vlada ili teroristi koji su oteli oružje. Ne znate da li je onaj na koga naiđete stvarno vojnik ili terorista”, kaže jedan od azilanata iz Sirije.

U centrima za prihvat tražilaca azila godinama su prednjačili Avganistanci, a tokom 2013. godine u centrima su pomoć potražili pripadnici 30 nacija. U Centru za smeštaj azilanata u Banji Koviljači problem manjka kreveta je rešen uz pomoć pomoćnih ležaja.

Direktor Centra za azilante u Banji Koviljači, Robert Lesmajster, napominje da je dodatan problem da se lokalna zajednica “odobrovolji” i da dozvolu da se otvori centar na teritoriji opštine gde ta zajednica živi.

“Imamo slučaj Mladenovca gde nije moglo doći do realizacije otvaranja novog centra koji bi imao kapacitet preko 300, možda i do 400 ležajeva”, objašnjava Lesmajster.

Prema podacima UNHCR-a, zbog građanskog rata koji traje od marta 2011. godine, dva miliona Sirijaca žive u izbeglištvu, a oko 4,25 miliona ljudi je raseljeno unutar te zemlje.