IZVOR: Vijesti

Pre samo četri godine, Viktorija Mohači je uživala ugled međunarodne političarke, ručala je u vrhunskim briselskim restoranima i dobijala nagrade za svoj doprinos u borbi za ljudska prava.

Ova bivša poslanica Evropskog parlamenta danas spava na podu stana koji se nalazi u podrumu jedne zgrade u Torontu i suočava se sa mogućom deportacijom.Mohači se nada da će ubediti kanadske vlasti da joj odobre politički azil jer je, navodno, njen život ugrožen u demokratskoj državi kakva je Mađarska.

                       Viktorija Mohači

Sredinom jula 2013.godine Mohači je svoju stranu priče izložila kanadskom Odboru za imigraciju i izbeglice. Njen slučaj se smatra testom nove imigracione politike kanadske Vlade, koja smatra gotovo sve članice Evropske unije „sigurnim zemljama porekla”.

Ukoliko izgubi slučaj, Mohači će biti vraćena u domovinu. Ukoliko dobije, njen slučaj će uliti nadu romskim azilantima iz Centralne i Istočne Evrope koje u ovom trenutku pojedini u Kanadi smatraju ekonomskim migrantima ili još gore kriminalcima koji pokušavaju da zloupotrebe imigracioni sistem.

Konzervativna Vlada Kanade je u decembru 2012.godine pooštrila zakon kako bi smanjila talas lažnih azilanata iz EU koji pokušavaju da iskoriste izdašni sistem socijalne zaštite namenjen imigrantima. Mnogi od njih su Romi. Ministar za imigraciona pitanja Kanade, Džejson Keni, je posebno istakao primer Mađarske, iz koje je u protekle tri godine (od 2009.godine) stiglo najviše zahteva za dobijanje azila.

Premda želi da ostane jedna od glavnih destinacija za izbeglice, kanadska Vlada tvrdi da je zatrpana zahtevima ljudi koji navodno beže od progona. Zvanični podaci ukazuju da je Kanada u protekle četiri godine odobrila azil za preko 300 mađarskih državljana, od kojih su većina, ističu stručnjaci za imigraciju, Romi. Ministarstvo ne komentariše pojedinačne slučajeve.

Mađarska Vlada je odbacila navode da se ijedan njen državljanin, uključujući Mohači, nalazi u opanosti. „Premda ima još posla u oblasti borbe protiv predrasuda prema manjinama, bezbednost pomenute zajednice nije dovedena u pitanje”, kazao je portparol Vlade Mađarske. „ Ukoliko Mohači raspolaže dokazima o kriminalnoj zaveri službenika mađarskih snaga bezbednosti protiv nje, Vlada urgira da ih dostavi organima tužilaštva”, dodao je portparol mađarske Vlade.

Problemi Viktorije Mohači počeli 2008. godine

Njeni problemi su počeli početkom 2008. godine serijom napada na Rome širom Evrope. Mohači je predano išla od jednog mesta zločina do drugog, prikupljajući informacije. Terala je žrtve da govore uprkos njihovom strahu od policije i vršila pritisak na državne organe da istraže napade.

Jednog mračnog februarskog jutra 2008. stigla je u selo Tatarsentđorđi, koji se nalazi 65 kilometara južno od Budimpešte, gde su jedan muškarac i njegov petogodišnji sin ubijeni iz vatrenog oružja prilikom pokušaja da pobegnu iz njihove zapaljene kuće. Unutrašnja istraga je potvrdila da mesto zločina satima nije bilo adekvatno obezbeđeno.

Mohači se suočila sa policijom koja je saopštila da su žrtve preminule od udisanja gasova i direktno prozvala šefa za patologiju i sudsku medicinu u Istražnom birou.

„Kada sam proučavao fotografije, istog trena sam shvatio da je bila u pravu (da su ubijeni vatrenim oružjem)”, kazao je penzionisani detektiv Lajoš Kovač, dodavši da je pomoć Mohači u rasvetljavanju slučaja bio „neosporan”.

Dva zvaničnika mađarske policije, koji su radili na slučaju, kasnije su kažnjeni. Četri osobe su trenutno na sudu zbog serije napada na Rome tokom 2008. i 2009.godine, među kojima je i ubistvo oca i sina u Tatarsentđorđiju.

Mađarska Vlada je navela ove i druge mere – uključujući zabranu paramilitarne grupe Mađarska garda, koja je maltretirala Rome – kao dokaz koraka koji su preuzeti kako bi se poboljšao status Roma u zemlji.

Ponavljajući reči zvaničnika u Kanadi, mađarska Vlada je takođe saopštila da iza zahteva za azil stoje, između ostalih, i ljudi koji su se bavili trgovinom ljudima.

U opasnosti , ili…?

Nedugo nakon što je progovorila o slučaju Tatarsentđorđi, Mohači je počela da dobija preteće mejlove u kojima je nazivaju „smrdljivom vašljivom Cigankom” i „ prljavom životinjom” koja će „ ubrzo umreti zajedno sa ostalim članovima tvoje rase”.

Kao ključni argument za dobijanje azila, Mohači navodi da poznaje sadržaj vladinog izveštaja o načinu na koji se Istražni biro bavio antiromskim napadima tokom 2008. i 2009. godine. U izveštaju skupštinskog Odbora za nacionalnu bezbednost se ističe da je tajna služba pratila napadače i da je imala opsežne informacije o njima godinama prije nego što će počiniti seriju ubistava. Delovi ovog izveštaja su zapečaćeni.

Mohači ističe da nije videla kompletan izveštaj, već da je o njemu razgovarala sa više osoba, među kojima je šef nadležnog Odbora, Josef Gujas. Slučaj Mohači pažljivo prate, kako u rodnoj Mađarskoj, tako i u drugim centralno i istočnoevropskim zemljama sa brojnom romskom populacijom.

Josef Gujas, jedan od autora izveštaja, kaže da ne vidi razlog zašto bi ijedan deo izveštaja bio zapečaćen ili zbog kojeg je Mohači uplašena i zbog kojeg je odlučila da napusti zemlju. Gujas je kazao da izveštaj sugeriše da greške, koje je napravila tajna služba prilikom istraživanja napada na Rome, nisu samo prosta nemarnost. Ali je dodao: „Nikada joj nisam rekao da su vlasti aktivno učestvovale u datim događajima”.

„Slažem se da Romima koji žive u Mađarskoj nije lako, ali tvrdnja da je njen život u opasnosti je poetsko preterivanje”, kazao je Gujas.

Kanadski ministar imigracije Džejson Keni posetio je Mađarsku u oktobru 2012. godine. Poslije toga su u gradu Miskolc, domu mnogih Roma, osvanuli bilbordi na kojima se hvali promena kanadskog zakona o imigraciji i ističe da će oni koji budu neosnovano tražili azil ubrzo biti vraćeni u domovinu. U prva tri meseca 2013. godine broj Mađara koji su zatražili azil u Kanadi, njihovoj glavnoj destinaciji, opao je za 98 odsto u odnosu na 2012. godinu, saopšteno je iz Ministarstva imigracije Kanade.

Slučaj Mohači pažljivo prate, kako u rodnoj Mađarskoj, tako i u drugim centralno i istočnoevropskim zemljama sa brojnom romskom populacijom.

Aladar Horvat, vodeći romski aktivista i prvi romski političar u mađarskom parlamentu, posetio je Toronto ovog proljeća (2013.godine) kako bi služio kao svedok u jednom drugom slučaju dodjeljivanja azila.

On smatra da će pozitivna odluka za Mohači „uništiti politički stav da je u Mađarskoj bezbedno”.

Rapidan uspon karijere

Mohači je dugo godina bila jedna od najuticajnijih Romkinja u Mađarskoj. Ona je velikom brzinom zamenila zadnju klupu škole koju je pohađala sa ostalom romskom decom u jednom mađarskom seocetu mestom u Evropskom parlamentu. Do svoje 29 godine, bila je delegatkinja u Evropskom parlamentu.

U 20-oj godini Mohači je postala prva spikerka romske nacionalnosti na mađarskoj televiziji prije nego se okušala u politici. „Bila sam malena Cigančica koju niste mogli, a da ne podržite”, kazala je Mohači.

„ I tako sam uspela, postala sam deo javnog života”.

U periodu kada je politička elita u zemlji bila pod pritiskom da dokaže da manjine uživaju punu političku zastupljenost, Mohači je postala specijalna komesarka Ministarstva obrazovanja, sarađujući na programu o ukidanju segregacije u školama.

Do 29 godine, bila je delegatkinja u Evropskom parlamentu, majka dvoje usvojene dece i nezvanična „ambasadorka” Roma.