IZVOR: Večernje novosti   7. jul 2013.

Krijumčarenje ljudi preko granice jedna je od najunosnijih vrsta šverca, jer mesečno može da se zaradi najmanje 3 000 evra. Ovaj „biznis” često donosi više novca od droge, a sa sobom nosi znatno manji rizik. Iza njega skoro uvek stoje organizovane kriminalne grupe, tvrde upućeni u ovaj posao, a sudeći po nedavnom hapšenju policajca osumnjičenog za šverc azilanata i državni službenici.

Nekadašnji komandir policije u Loznici, Slaviša Mitrović, koji je u međuvremenu raspoređen za pomoćnika komandira policije u susednom Krupnju, 25. juna 2013.godine je uhapšen kod Preševa, kada je zatečen kako vozi grupu od tridesetak azilanata, koji su, po svoj prilici, ušli u našu zemlju iz Makedonije. Prema rečima Radoša Đurovića iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, oni nisu imali informacije i sumnje da neko iz policije učestvuje u švercu ljudi preko srpskih granica.

“S obzirom na to da već dugo radimo ovaj posao i imamo kontakt sa dosta azilanata, dobro smo upoznati sa tim kako funkcioniše krijumčarenje ljudi i koje grupe se bave tim poslom. Nikada ranije nismo dobili informaciju da bi neko iz MUP mogao da bude umešan” kaže Radoš Đurović.

“Skoro uvek iza toga stoje organizovane grupe i ljudi koji su se ranije bavili švercom različite robe. U nekom trenutku uvide mogućnost dobre zarade na krijumčarenju ljudi, pa se preorijentišu. Svi oni dobro poznaju kako granične službe rade, kada i gde može da se pređe granica. Pretpostavljam da je uhapšeni policajac bio u posebno dobrom položaju jer je sistem poznavao iznutra” dodao je Đurović.

Koliko krijumčarenje može da bude unosan posao vidi se kroz nezvaničnu tarifu koju azilanti plaćaju švercerima. Oni u najjeftinijoj varijanti izdvajaju 150 evra za pokušaj individualnog prelaska, dok je za četvoročlanu porodicu potrebno platiti najmanje 450 evra.

” Kada je krijumčarenje ljudi u pitanju važi pravilo da cena diktira kvalitet. Individualni prelazak bez garancije da će uspeti košta minimum 150 evra i tada je vrlo mala verovatnoća da neće biti uhvaćeni” objašnjava Đurović. ” Ipak, za krijumčare je to vrlo unosno, jer ako ne uspe opet se daje novac za istu uslugu. Ako imate da izdvojite oko 800 evra, onda vam je prelazak gotovo siguran. Onaj ko ima novac, uglavnom se ne brine da li će preći na drugu stranu” kaže Đurović.

Zbog svega toga, Radoš Đurović ističe da se u ovom poslu „zgrću” ogromne sume novca.

” Za razliku od švercovanja narkotika, krijumčari ljudi imaju mali rizik, jer uglavnom ne idu sa onima koje prevoze, već im samo daju instrukcije” objašnjava Đurović i dodaje ” Takođe, teško se dokazuje veza između krijumčara i krijumčarenih ljudi.

Kako Đurović objašnjava, potrebno je da švercer bude uhvaćen na delu, ili da se kod njega pronađe novac koji je uzeo od ljudi, a to najčešće nije slučaj.

Prema Krivičnom zakoniku Srbije, za pomoć u prelasku državnih granica propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ako je delo učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja, ili „na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica koja nedozvoljeno prelaze granicu ili je krijumčaren veći broj lica” kazna je od jedne do 10 godina zatvora. Ako je delo učinila organizovana kriminalna grupa, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do 12 godina zatvora.