M. Lopušina | 01. decembar 2012. Novosti
Reporteri „Novosti“ sa policajcima opremljenim modernom tehnologijom na granici sa Mađarskom. Na „zelenoj granici“ je uhapšeno 26 krijumčara i 1.308 ilegalnih migranata.
U TIŠINI vojvođanske pustare, smeštene u međugraničnom prostoru Srbije i Mađarske, dovoljan je mali neprirodni zvuk, pa da stado srna načulji uši, podigne glave i krene u trk prema šumi. Poput kelebijskih srna ponelo se i tridesetak ilegalnih migranata, kada ih je granična policija otkrila dok se šunjaju po šipražju na „ničijoj zemlji“, da bi prebegli u Mađarsku.
Ova, gotovo filmska scena hvatanja krijumčara ljudi i sprečavanja ilegalnih migranata da „pretrče Srbiju“ i uđu u EU deo je uobičajenog rada srpskih graničara. Jer, od kako je Vojska Srbije 2007. napustila obezbeđivanje državne međe, taj zadatak je poveren MUP-u Srbije.
– Umesto vojnika sa puškom i psom, koji šeta između belih graničnih obeležja, prostor između državnih prelaza, popularno nazvan „zelena granica“, sada čuvaju specijalno obučeni policajci sa modernom opremom za obezbeđivanje i kontrolu granice. A to su elektronski sistem za obezbeđivanje granice u dubini od 27 kilometara, mobilne i ručne termovizijske kamere, senzori za pokret i težinu, noćni dvogledi i visinski baloni sa elektronskim kamerama, dometa do deset kilometara – nabraja nam Vladan Antić, policijski savetnik i ekspert iz Odeljenja za granicu.
NAJBRŽI BIZNIS
KRIJUMČARENJE ljudi je danas najbrži i najunosniji biznis u Srbiji. Za ilegalni prelaz grupe od 30 migranata od Grčke, preko Makedonije i Srbije do Mađarske naplaćuje se u proseku 2.500 evra po osobi. To je mafijaška zarada od 75.000 evra za dva dana posla – kaže Vladan Antić, policijski savetnik.
Pored napuštene šumske kuće graničari su dovezli džip opremeljen kamerama i komjuterima, iz kog su dvojica operatera nečujno posmatrali obe međe i „zelenu granicu“.
– Prema našim zakonima, svaki građanin Srbije može da dođe ovde na među da sedi, gleda ptice, ili kosi travu. To krijumčari koriste i preko svojih izviđača ulaze do „zelene granice“ snimaju teren, patrole graničara i traže kanale, kojima mogu ilegalno da prebace migrante. Mi ih otkrivamo termalnim kamerama, koje otkrivaju toplotu njihovih tela, senzorima koji reaguju na njihovu težinu, dvogledima koji uvećavaju noću svetlost i tako mrak čine svetlim – objašnjava nam Vladan Antić.
Na ekranu se ukazao beli kombi sa dvojicom sumnjivih ljudi, koji su istovarali neki materijal. Graničari su se pitali da li je reč o šumskoj građi, ili o švercovanim cigaretama. Mobilna jedinica je dobila zadatak da to detaljnije ispita.
– Srpsko-mađarsku granicu, dugu 176 kilometara, obezbeđuje jedan Regionalni centar granične policije, sa deset stanica i jednom mobilnom jedinicom. Prošle godine smo na samoj granici uhapsili 1.308 ilegalaca i 26 krijumčara ovih ljudi. Krijumčari su, uglavnom, domaći ljudi koji su se nekada bavili švercom goriva, akciznih roba i automobila – kaže Nenad Sekulić, načelnik centra.
NEDOSTUPNO MAFIJAŠIMA
Moderna oprema koju koristi granična policija predstavlja tajno oružje čuvara državne međe protiv ovih mafijaša i ne može da se kupi u slobodnoj prodaji i da se koristi protiv graničara.
I upozorio nas je da su krijumčari jako lukavi, jer plaćaju doušnike i cinkaroše, jatake kod lokalnog stanovništva po Kelebiji i Horgošu, gde skrivaju ilegalce kada ih dovezu iz svojih sabirnih centara u Preševu i selu Lojane kod Kumanova.
– Migranti iz Avganistana, Pakistana, Maroka, Turske i sa Kosmeta idu seoskim i šumskim putevima, prate prugu i dalekovode koji idu ka Mađarskoj, nekad jaruge, kanale i vode, gde se zaglave. Kada ih otkrijemo i privedemo u stanicu izgledaju kao da su na samrti i strašno smrde – priča Nenad Sekulić.