22. 08. 2012   Tanjug

Švajcarska Savezna kancelarija za migraciju (BFM) danas je saopštila da će, u pokušaju da ubrza ocenjivanje sve većeg broja zahteva za azil građana iz zemalja kojima nije potrebna viza u Švajcarskoj, pogotovo iz balkanskih država, njihovo razmatranje skratiti na 48 časova.

Kako je saopštio BFM, ova odluka je doneta najviše zbog zahteva iz balkanskih zemalja, pogotovo Makedonije, Srbije i BiH.

Svetski radio Švajcarska je javio da je direktor BFM-a Mario Gatiker izjavio da je broj zahteva za azil značajno porastao od 2010. godine, kada su ukinute vize za građane Srbije, BiH i Makedonije.

„Želimo da pošaljemo poruku da je Švajcarska otvorena zemlja, čak i za političke osuđenike. Neopravdani potražioci azila, kao i oni koji zloupotrebljavaju sistem, nemaju, međutim, dugoročne izglede u Švajcarskoj“, rekao je Gatiker na konferenciji za novinare u Bazelu.

Gatiker je izjavio da je ova mera doneta sa ciljem da se odgovori na povećan broj zahteva za azil, koje su u najvećem broju švajcarskim vlastima slali Romi iz Srbije, BiH i Makedonije.
Prema njegovim rečima, kada je reč o građanima Makedonije, u julu je broj zahtev za azil bio za 83 procenta veći nego u junu, dok su građani Srbije u julu uputili 68 odsto više zahteva nego prethodnog meseca.

Kako javljaju švajcarski mediji, građani ovih zemalja imaju, međutim, male šanse da u Švajcarskoj dobiju azil, s obzirom da je od 4.593 zahteva ove godine prihvaćeno samo 20. Pored ove donete su i druge mere sa ciljem da se smanji broj lažnih azilanata, između ostalih, ukinuta je dotacija za put u domovinu u iznosu od 100 franaka, a u aprilu je ukinuta premija za podnosioce zahteva za azil koji pristanu da se dobrovoljno vrate kući.

Kako su preneli mediji, švajcarske vlasti će ubuduće još intenzivnije sarađvati sa nadležnim institucijama u zemljama iz kojih dolaze podnosioci zahteva za azil, a strožije će se sprovoditi i propisi koji daju mogućnost zabrane ulaska u zemlju lažnim azilantima.

Švajcarski radio je podsetio da je najveći talas izbeglica, uglavnom sa Kosova, Švajcarsku zahvatio krajem 1990-ih godina.