AzilSrbija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila
U petak 11.4.2008., predstavnik Centra za zaštitu i pomoć tražilaca azila, Radoš Đurović, u organizaciji UNHCR-ove pravne klinike, posetio je Centar za azil Republike Srbije u Banji Koviljači (kod Loznice). Mestu u kojem bi trebalo da budu smešteni svi oni koji bi tražili azil u Republici Srbiji i na koje bi se primenile odredbe novog Zakona o azilu (počeo da se primenjuje od 1.4.2008.).
Naime policija bi sa granice upućivala direktno tražioce azila u ovaj Centar za azil, a zatim bi o njihovom statusu u prvom stepenu, odlučivalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (Kancelarija za azil).
Sam Centar za azil se nalazi na padini iznad banje, do koje vodi strmi put uz koji se ređaju tihe seoske bašte sa tek procvetalim trešnjama.On predstavlja nov i savremeno uređen objekat pod dvadeset četvoročasovnim obezbedjenjem , koji svojim stanovnicima obezbeđuje koliko toliko normalan život, zadovoljavajući njihove osnovne potrebe u pogledu stanovanja, ishrane, higijene, pa čak i obrazovanja namenjenog onoj deci koja još nisu u mogućnosti da kao ostala iz Centra, prate nastavu na srpskom jeziku u lokalnoj školi (nastava se održava tri puta nedeljno pod pokroviteljstvom Danskog centra za izbeglice a u realizaciji lokalne nevladine organizacije“ Svetionik“). Za sada je samo jedan deo azilanata, od ukupnog broja koji se nalaze u Republici, smešten u Banji Koviljači, ali će vrlo brzo i ostatak smešten u Padinskoj Skeli biti preseljen .
Trenutno ovaj objekat vodi UNHCR i finansira, iako je od primene novog Zakona o azilu (1.aprila 2008.) o njemu brigu trebalo da preuzme Republika Srbija.
Najverovatnije kroz nekoliko meseci stvoriće se uslovi da stvari počnu da teku po propisima utvrđenim novim zakonom. Ono što se nameće neminovno kao još jedno pitanje jeste sama udaljenost Centra od Beograda kao glavnog političkog i administrativnog centra u kome se nalaze svi neophodni propratni elementi za realizovanje azilnog postupka – što može da dovede do drastičnog povečanja troškova postupka, ali i blizina granice sa Bosnom i Hercegovinom.
Aktuelni stanovnici Centra (trenutno ih ima 48) poreklom su uglavnom iz Iraka, Turske, Sirije, što ne znači da ih nema poreklom i iz nekih drugih zemalja kao što su Etiopija, Somalija, Kuba, itd.
U Centru za azil je trenutno zapošljeno četvoro ljudi uz angažovane pripadnike privatnog obezbeđenja, svi se oni neumornim radom trude da život tražiocima azila učine podnošljivim.
Trenutno ovaj objekat vodi UNHCR i finansira, iako je od primene novog Zakona o azilu (1.aprila 2008.) o njemu brigu trebalo da preuzme Republika Srbija.
Najverovatnije kroz nekoliko meseci stvoriće se uslovi da stvari počnu da teku po propisima utvrđenim novim zakonom. Ono što se nameće neminovno kao još jedno pitanje jeste sama udaljenost Centra od Beograda kao glavnog političkog i administrativnog centra u kome se nalaze svi neophodni propratni elementi za realizovanje azilnog postupka – što može da dovede do drastičnog povečanja troškova postupka, ali i blizina granice sa Bosnom i Hercegovinom.
Aktuelni stanovnici Centra (trenutno ih ima 48) poreklom su uglavnom iz Iraka, Turske, Sirije, što ne znači da ih nema poreklom i iz nekih drugih zemalja kao što su Etiopija, Somalija, Kuba, itd.
U Centru za azil je trenutno zapošljeno četvoro ljudi uz angažovane pripadnike privatnog obezbeđenja, svi se oni neumornim radom trude da život tražiocima azila učine podnošljivim.
