Radionice sa decom tražiocima azila redovno se realizuju u svim centrima za azil (Banja Koviljača, Bogovađa, Sjenica, Tutin i Krnjača) i Zavodu za vaspitanje dece i omladine Beograd sa ciljem osnaživanja dece da kroz aktivno učešće i uz upotrebu umetničkih tehnika (crtanje, vajanje, kolaž) posredno govore o svojim problemima i iskustvima koja su imali u zemljama porekla, problemima na putu, očekivanjima i planovima. Radionice realizuju APC/CZA pedagog i psiholog, a teme koje se obrađuju u okviru njih su prilagođene specifičnoj grupi dece sa kojom se u datom trenutku radi, njihovim interesovanjima i potrebama. Sa ciljem pružanja podrške u adaptaciji na trenutnu situaciju u kojoj se nalaze, svi problemi dece tražilaca azila se kao sadržaji obrađuju tokom različitih radionica. Sve radionice koje se realizuju imaju i socijalizacijski karakter i kroz njih se podstiče rad na interpersonalnim odnosima, konstruktivni pristup konfliktima, integracija sa decom iz lokalne zajednice, razvoj kapaciteta za učešće u stuktuiranim grupnim aktivnostima, kao i kreativno provođenje vremena tokom boravka u centrima za azil. Kroz rad u grupi, deca tražioci azila uče pravila ponašanja i način funkcionisanja grupe, grupnog dogovora i drugih pojedinaca, uče se toleranciji, a kroz predstavljanje svojih ideja u grupi podižu i samopouzdanje.

• Radionice psihološkog osnaživanja obrađuju teme identiteta, probleme sa kojima se deca tražioci azila susreću tokom puta, motivacije da istraju na putu do zemlje destinacije, viđenje Srbije na svom putu, očekivanja od budućnosti i integracije.

• Kulturološke radionice imaju za cilj da predstave kulture iz kojih deca tražioci azila dolaze i da im omoguće da steknu uvid u druge kulture, pre svega srpsku, ali i specifične okolnosti suživota sa velikim brojem ljudi koji dolaze iz različitih kultura, sa različitim običajima, navikama i potrebama. Upoznavanje sa srpskom kulturom olakšava buduće uključivanje dece tražilaca azila u lokalnu sredinu – samostalan odlazak kod lekara, u prodavnicu, poštu, lakše stupanje u interakciju sa decom i odraslima iz lokalnih sredina.

• Kreativne radionice omogućavaju deci tražiocima azila da kroz upotrebu različitih umetničkih tehnika (crtanje, vajanje, kolaž) razvijaju maštu i da na kreativan način izraze svoje potrebe i sposobnosti, veštine i umeća. Posebno su interesantne radionice pravljenja zmajeva u kojima rado učestvuju deca iz svih zemalja porekla, imajući u vidu da je igra zmajevima jedna od najpopularnijih u Aziji, među decom, ali i odraslima. Radionice pravljenja zmajeva privlače pažnju i lokalnih vršnjaka koji se rado odazivaju na učešće u njima.

• Jezičke radionice omogućuju deci tražiocima azila da se upoznaju sa osnovama engleskog jezika kroz učenje fraza za upoznavanje, snalaženje u prostoru, izražavanje sopstvenih potreba, kupovinu i upoznavanje sa medicinskom terminologijom koja može da im bude od pomoći ukoliko se razbole. Pored engleskog, sve fraze se daju i na srpskom jeziku kako bi im se omogućila lakša integracija u lokalnoj sredini. Često se dešava da fraze koje nauče tokom radionica kasnije primenjuju i u svakodnevnoj komunikaciji – pri pozdravljanju, predstavljanju, izražavanju određenih potreba.

Sledeće Prethodno

  

 

  

 

 

 

 

Sledeće Prethodno

Kroz saradnju sa lokalnim institucijama, pre svega sa školama i domovima kulture pažljivo se planiraju zajedničke radionice i neformalna druženja dece iz tražilaca azila sa decom iz lokalnih sredina.

Najviše programskih aktivnosti realizuje se sa decom uzrasta od 7 do 12 godina, dok se sa najmlađom decom (do 4 godine) radi kroz ad hoc aktivnosti i slobodnu igru, najčešće uz prisustvo majki sa kojima se često vode razgovori o vaspitanju.

Posebna pažnja je usmerena na maloletne tražioce azila bez pratnje koji se privremeno smeštaju u Zavod za vaspitanje dece i omladine Beograd i sa kojima se kroz individualna i grupna pedagoška i psihološka savetovanja i kroz radioničarski oblik rada, mladi upoznaju sa smeštajem i uređenjem u azilnim centrima u Srbiji, razlikama u srpskoj i kulturi iz koje dolaze, osnažuju se da prihvate trenutnu situaciju u kojoj se nalaze, kao i da razvijaju konstruktivni pristup konfliktima u kojima se imajući u vidu njihov osetljiv položaj, mogu naći.