pripremio: APC    foto: APC

BOGOVAĐA, avgust – Jamila je samohrana majka iz Avganistana. Sreli smo je smo je prvi put pre pola godine u Bogovadji. Delovala je izgubljeno sa trojicom sinova pored sebe, ali je  prihvatila   odmah  da razgovara. Doduše, u početku bojažljivo, ali je malo po malo otvarala dušu.

-Drago mi je da nemam ćerku. Ne radi se o tome da više volim dečake nego devojčice, već ne bih mogla da gledam kako prolazi kroz ono kroz šta sam ja prošla. Pitala si me kad je u redu da se devojka uda, govori mi.

– Zamalo da ti odgovorim, nikada. Mene su udali kada sam imala 12 godina. Sećam se da su svi bili srećni i uzbuđeni, a meni se srce steglo. Odjednom se sve promenilo – prekidam školu, selim se, svuda oko sebe čujem savete „kako da budem dobra žena“. A ja ni ne znam šta to znači. Sa druge strane, razmišljam, možda će mi biti lepo, ko zna, svi oko mene se raduju, nemoguće je da svi greše? Bilo je užasno. Dobila sam prvog sina malo pre nego što sam napunila 14 godina. Možeš li da zamisliš? Postala sam majka kada je meni bila potrebna majka. Nisam bila spremna na to uopšte. A nije ni moj muž, on je jedva bio 2-3 godine stariji od mene. Nije znao ni šta će sa mnom. Vrlo brzo je krenuo da me kažnjava za sve što mu smeta. Šamar za svaku pogrešnu reč, šamar za svaki put kad je nervozan. Nije birao da li je to pred decom ili ne. Njegova majka je znala, ali nije htela da se meša. Ja mojima nisam smela da kažem, a ionako ništa ne bi mogli da urade. I to je sve trajalo skoro 20 godina,priča Znam, izgledam starije, i osećam se staro, ali ja zapravo imam 31 godinu. On je otišao u jednom trenutku. Napustio nas je. Iskoristila sam priliku i pobegla sa decom, ispovedala se Jamila pri svakom našem susretu.

Slušali smo je, ohrabrivali da je njena odluka bila ispravna, da nije napravila greh prema deci. Savetujemo je da razgovara sa dečacima, da pokaže da im je oslonac, da ih osamostaljuje. Malo po malo napredujemo.

Kazze nam da joj  nije bilo lako, da i sad razmišljam da li je donela pogrešnu odluku.

– A onda se setim svih šamara. Zato ti kažem, da sam mogla da biram, nikad se ne bih udala. Pokušavam i dečake da naučim da drugačije razmišljaju. Ne želim da moji sinovi budu kao njihov otac. Za sada mi dobro ide. Vole školu, druže se sa drugom decom. Brinem zbog najstarijeg, on me ipak nije imao kao majku, isuviše sam bila mlada. Ali trudim se Zbog toga sam i otišla. Jer moj život je gotov, a njihov tek počinje.

Jamila je sa sinovima još u Bogovadji. Imaju mnogo bolji odnos, oni su sve odgovorniji i pokazuju više poštovanja prema majci. Nadaju se da će otići dalje. MI ih redovno posećujemo.