izvor: BETA      foto: APC

BEOGRAD,10.april – Iako je više od 1.000 migranata izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji u prva dva meseca 2018. godine, samo 22 osobe su, zapravo, imale mogućnost da podnesu taj zahtev.

To u prvi plan ponovo stavlja sporost procedura i inertnost srpske administracije, izjavio je danas direktor Centra za pomoć i zaštitu tražiocima azila Radoš Djurović.

U izjavi agenciji Beta, Djurović je rekao da je u januaru i februaru 1.021 osoba izrazila nameru da zatraži azil, ali da je uradjeno svega 22 saslušanja, da je doneto pet rešenja o dodeli azila a da su, u istom periodu, uradjene i uručene 54 lične karte.

“U 2017. godini, od 6.199 lica koja su uspela da izraze nameru da traže azil, svega 235 je imalo prilike da podnese zahtev za azil. Uradjeno je svega 106 saslušanja, doneto je svega 14 azila, 11 u obimu subsidijarne zaštite i tri u obimu izbegličkog statusa. Uradjene su i izdate svega 354 lične karte”, rekao je Djurović.

On je rekao da je usvojen novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti, koji će početi da se primenjuje od početka juna, ali da postoji realna opasnost da ni taj pravni dokument neće doneti rešenje za probleme koji se javljaju u azilnom postupku u praksi u Srbiji.

“Iako je doneo novine u pogledu predvidjanja posebnih procedura na aerodromu i ubrzanih procedura, konkretizovao pojedine pojmove i detaljnije uredio pojedina poglavlja, sam zakon suštinski nije ponudio rešenja koja bi mogla da promene probleme koji se u azilnom postupku pojavljuju u praksi u Srbiji”, ocenio je on.

To su “pitanje efikasnosti administracije, sporost procedura, pitanje pravovremenog donošenja odluka, razmatranja azilnih zahteva i omogućavanje podnošenja zahteva za azil”, rekao je Djurović i dodao da će rezultati u praksi zavisiti isključivo od toga kako institucije budu primenjivale propise, a ne od novina u novom zakonu.

Djurović je dodao da zakon predvidja i neke odredbe koje ne idu na ruku efikasnosti sistema i azilne procedure, poput produžavanja roka Kancelariji za azil za donošenje prvostepene odluke od dva na tri do šest meseci i postavljanje rokova za donošenje prvostepene odluke u dužini do 12 meseci.

“Sporna su i rešenja koja predvidjaju da se ograniči kretanje azilantima koji ne poštuju kućni red centara za azil, čime se na mala vrata uvodi de facto detencija kao potpuno neprimerena sankcija u situacijama kada neko unosi ili koristi alkohol, zakasni da se vrati u kamp nekoliko minuta ili se na drugi način ogreši o kućni red samog centra za azil, što ne predstavlja ozbiljniji prestup”, rekao je Djurović i dodao da je sporno i uskraćivanje pristupa pravnih zastupnika azilantima na granici, aerodromu ili u tranzitnoj zoni pod izgovorom nacionalne bezbednosti Srbije.

Govoreći o drugim problemima vezanim za migrante, Djurović je rekao da se u Srbiji, pored ljudi koji su izrazili nameru da traže azil, nalaze i brojne izbeglice koje tu borave ilegalno, a najveći broj njih se nalazi u urbanim centrima i u režiji krijumčara.

On je dodao da, pošto je vreme otoplilo, taj centar očekuje da će veći broj ljudi pokušati da do Evropske unije stignu “balkanskom rutom” preko Bugarske, Makedonije i Srbije, i da se već sada procenjuje da dnevno po 15-ak ljudi u Srbiju prelazi iz Bugarske i Makedonije.

“S delimičnim zatvaranjem ‘mediteranske rute’ preko Libije ka Italiji, kao i talasima nasilja na Bliskom istoku, pritisci i pokušaji ljudi da se domognu Evrope mogu da uslede i preko naše rute iz pravca Turske. U tom smislu su indikativni brojevi ulazaka novih migranata iz Turske u Grčku, kojih je od početka godine bilo najmanje 4.000, a samo u poslednjih mesec dana 2.000 ljudi”, rekao je Djurović.

Po proceni Centra, u Srbiji je oko 5.000 migranata i situacija je veoma nepovljna jer oni teško mogu da nastave ka severu, dok se na jugu Srbija graniči sa zemljama poput Makedonije
koje ne saradjuju u potpunosti u suzbijanju migracija, a uz to je i dalje svakodnevna ilegalna deportacija migranata iz Hrvatske i Madjarske u Srbiju.