izvor: BETA        foto:APC

Beograd,27.novembra – Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je da je tačno da u okolini Šida pojedini gradjani imaju problema sa migrantima koji na otvorenom čekaju da predju u Evropsku uniju ali je naveo da je reč samo o onim ljudima koji ne žele da budu smešteni u prihvatne centre i negirao da u tim centrima nema dovoljno kapaciteta.

U izjavi agenciji Beta, Cucić je naveo da on ima puno razumevanja za svakoga kome je naneta neka šteta, bez obzira da li se radi o stanovniku tog dela Srbije ili migrantu kojeg opljačkaju, i dodao da komesarijat ohrabruje policiju da pronadje sve krivce i procesuira ih u skladu sa zakonom.

„U našim centrima oko Šida, i u drugim delovima Srbije, apsolutno ima dovoljno mesta da se smeste svi migranti. Ali oni koji su smešteni u centrima i nisu problem, već su problem oni koji neće u centre. I kod Šida i drugde u Srbiji. Jer tu se najčešće radi o ilegalcima koje krijumčari ljudima organizuju i kažu im da sede tu nekoliko dana i da će im oni omogućiti prelazak“, rekao je Cucić.

On je rekao da je komesarijat te ljude u više navrata smeštao u centre ali da oni posle par dana pobegnu i pokušavaju da pomoć pronadju na drugoj strani.

Cucić je dodao da je nedavno obavio sastanak sa predstavnicima nekih stranih nevladinih organizacija koji tim ljudima „obezbedjuju razne uslove u njihovim ilegalnim staništima“. On je naveo da je tim organizacijama saopšteno da država od njih očekuje da prestanu sa tim i da im je dat rok od nedelju dana da o tome razmisle.

„Ako hoće da nastave da pomažu kao do sada, kao što su radili na Horgošu ili u Beogradu kod autobuske stanice, to je onda najgori način. Ako želite da doprinesete da ti ljudi udju u centre u redu. Ako ne, i vi ste nepoželjni“, rekao je Cucić.

On je ljude iz jedne organizacije iz Španije upitao da li mogu da zamisle da 150 Srba nelegalno dodju u Madrid ili Sevilju i da im tamo neko omogući da žive u centru grada, da li bi španske vlasti to tolerisale.

„A zašto mislite da ćemo mi to tolerisati? Uklopite se u sistem! Jer ima mesta u centrima. I tamo i u drugim centrima“, rekao je Cucić.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Djurović, medjutim, kaže da ako je suditi po iskustvu ljudi iz te organizacije, situacija u Šidu nije onakva kakvom je predstavlja komesar Cucić.

Djurović je naveo da službenici centra na terenu primećuju da ljude oko Šida ne primaju u tamošnje centre, s obrazloženjem da u njima nema mesta.

„U sredu su službenici centra pokušali da smeste trojicu maloletnih Avganistanaca u prihvatni centar u Adaševcima, ali su ih tamo odbili, uz izgovor da donesu potvrdu za smeštaj iz policije za kampove u Adaševcima i Principovcima i da će ih onda primiti“, rekao je Djurović i dodao da takva potvrda ne postoji.

On je dodao da policija jedino izdaje potvrde o nameri za azil, a ne potvrde o smeštanju u prihvatne centre.

Djurović je naveo da prema podacima tog centra u okolini Šida boravi najmanje 200 ljudi na otvorenom, a medju njima ima i porodica.

„Spavaju uz granicu na otvorenom, na njivama u šumama, ali i u napuštenim fabrikama na ulazu u grad. Prozebli su, gladni, u krpama, prehladjeni, u teškom su psihičkom i fizičkom stanju. Vidljiv je očaj i nervoza, pa su česta i medjusobna koškanja“, dodao je on.

Ono što po njegovim rečima posebno zabrinjava je činjenica da su od tog broja najmanje 20 odsto njih maloletnici bez pratnje roditelja.

Djurović je dodao da situacija nije idilična kako se predstavlja niti je lako doći do smeštaja u nekom od kampova.

„Naprotiv. U centar u Obrenovcu ne mogu da udju novi migranti, već samo oni koji imaju karticu tog centra od ranije. Ali i oni koji su ovde smešteni žale se na uslove i loš tretman uprave centra. U centru u Principovcima nadomak Šida ista je situacija. Ne primaju ljude koji nemaju karticu uprave kampa od ranije, a govori im se da nema mesta. Uz to traže im potvrde policije za smeštaj u Principovcima, koja ne postoji“, rekao je Djurović.

On dodaje da policija povremeno hvata i odvodi te ljude u centre u Bujanovcu i Preševu, gde im je kretanje ograničeno, a oni odmah traže načine da se vrate na sever Srbije, u čemu im pomažu krijumčari.

„Ovako se problem prebacuje na lokalnu sredinu i gradjane koji niti su nadležni za smeštaj niti bilo koji drugi aspekt ovog problema, niti mogu da ga reše“, kazao je Djurović i upozorio da boravak ljudi na otvorenom u velikom broju i van centara samo preti da stvori problem ne samo lokalnoj sredini, već i da napravi dalekosežne socijalne, zdravstvene i bezbednosne probleme.