autor: APC | foto: APC 

Beograd, 24.januar – Ajša ima sedam godina i ve? nekoliko dana ne može nikako da se svrti u svojoj izbegli?koj sobici u centru za azil u Krnja?i. Hoda za ocem, majkom, i pokazuje im crteže sa njima nepoznatim imenima – Miloš, Sara, Jana, Tijana… Smeška se celoj sobi i o?ekuje reakciju od, u svoje brige zadubljenih ljudi, pri?a im o novim, njima nepoznatim, drugarima, o u?itelju…

Ajša je iz Avganistana. Tri meseca je ve? je u Srbiji sa porodicom – ocem, majkom, petogodišnjim sestrom, trogodišnjim bratom, a tokom izbegli?kog puta dugog  više od godinu dana u Makedoniji je pre šest meseci dobila i sestru. Aleksandra se zove.  Svi su sada u Krnja?i i nadaju se da ?e jednog dana sti?u u Nema?ku.

Ajšin otac je putovao i posetio više zemalja. Oženjen je u?iteljicom Jasemin. Dobili su troje dece. Kada je život u Kabulu postao previše nesiguran odlu?io je  krene u Evropu.

Evo ih na pola puta. Zaglavljeni u Srbiji i životima na ?ekanju.

Ali Ajša ne može da ?eka da život po?ne.  Zna to i njen otac. Odlu?io je da je uz pomo? Centra za zaštitu i pomo? tražiocima azila (APC/CZA) upiše u školu.

Prvi put je u hol osnovne škole „Zaga Malivuk“ u Krnja?i devoj?ica ušla pred Novu godinu.  ?aci su pripremili maskenbal, verovatno prvi na kome je Ajša bila. Sa oduševljenjem, radoznaloš?u i bez straha gledala je iz prikrajka u drugu decu , a direktorka ove škole, kao i toliko puta do sada, sa razumevanjem je prihvatila da devoj?icu upiše u školi.

?im se završio raspust Ajša je sa našim prevodiocem i socijalnom radnicom krenula i to odmah u drugi razred. Sa?ekali su je raširenih ruku drugari i u?itelj Ratko. Na farsiju, njenom maternjem jeziku su se predstavili, napisali svoja imena, pripremili poklon?i?e… Obradovala se, ali i zabrinula se što ona nije napisala svoje ime, pa je posle ceo dan u izbegli?koj sobi u Krnja?i crtala i pisala poruku za svoje drugare i u?ila da se drugarima predstavila na srpskom jeziku.

A u razredu vlada veliki entuzijazam,  svi bi da u?e frasi, ali, kažu, najviše Mija, jer ona sedi sa Ajšom…

Kakav doga?aj za sedmogodišnju devoj?icu koja ve? duže od godinu gleda samo zabrinuta lica svojih roditelja i saputnika, kolektivne centre, grani?are, policiju… Napokon je ušla je u svet koji joj pripada kao detetu. Škola, bojice, sveska, olovke, pesmice, u?itelj, drugari…

Prvih nekoliko dana je išla samo po dva ?asa u školu, ali je onda plakanjem izmolila oca da ostaje koliko i druga deca. Za u?itelja Ratka puno posla, ali on se ne žali. Dva sata vežbaju on i Ajša matematiku. Tu im ne treba prevodilac.

Ajša je još tu. Me?u nama. Zato što postoje tako dobri i posve?eni ljudi kao što su zaposleni u školi „Zaga Malivuk“ u Krnja?i, zato što postoje takva deca kao ova u osnovnoj školi u Krnja?i, a koju su roditelji nau?ili dobroti i drugarstvu, u Ajšin život je ušlo i malo radosti. A ona je dete. Pametno i dobro. Zaslužila je i radost i budu?nost.