Priredio: APC     foto: APC

Beograd, 17.11. – Kroz primer porodice iz Avganistana ispred kampa za azil u Krnja?i kod Beograda, može se sagledati problemi savremene migracije i pitanje pružanja pomo?i izbeglicama na njihovom putu kroz i u Srbiji.

Pošto nisu tražili azil u policijskoj stanici došavsi prvo do Centra za azil u Krnja?i kasno uve?e, neobavešteni i neuki roditelji, nisu razumeli da ne?e moci u kamp da u?u ako prethodno nisu otišli isklju?ivo u policijsku stanicu u Savskoj ulici u centru Beograda da traže azil, iako se nalaze ispred Kampa za azil- mesta gde bi svi koji imaju nameru da traže azil bili smešteni po zakonu. U glavama ovih ljudi nije napravljena jasna razlika izme?u obaveze formalnog izražavanja namere da traže azil u policijskoj stanici i proste usmeno izražene namere da se u kampu zatrazi uto?iste. Držeci se striktno pravila kampa, uprava centra je odbila da smesti ovu veliku porodicu u kamp bez potvrda o nameri za azil koje bi trebalo da dobiju u policijskoj stanici u Savskoj.

Zbog svega, roditelji i njihova mala deca su morali da no? prespavaju ispred kampa na otvorenom, bez pomoci, bez kreveta, tople vode, hrane, grejanja, higijene, na taj nacin ugrozivši sopstveno zdravlje i bezbednost i zdravlje i bezbednost svoje dece. Sa druge strane, ista porodica je umesto da prespava ispred kampa mogla lako da završi u parkovima i haustorima Beograda, gde bi bili laka meta kriminala i krijum?ara i ponovo izazvala nerazumevanje i gnev lokalnih gra?ana i institucija zbog toga sto spava van centara za prihvat. Pod uslovom i da im u policijskoj stanici u Savskoj ulici izdaju potvrdu o nameri za azil suo?eni sa tehni?kim, ljudskim i ostalim nedostacima, ostaje pitanje da li bi ova porodica dobila dozvolu za smeštaj u kampu u Krnja?i ili vrlo verovatno upu?ena u kamp u Preševu, Sjenici ili Tutinu, koji su udaljeni nekoliko stotina kilometara od Beograda i mesta gde se ova porodica trenutno nalazi.

Teško je zamisliti da bi ova porodica smogla snage da se po dobijanju takve potvrde uputi i stigne iz Beograda u centre u Preševu, Sjenici ili Tutinu, dok su žene i deca posebno ugrozena kategorija lica kojima je potreba hitna i urgentna pomo?. Na ovaj na?in, sistem ne reaguje u situacijama kada je, bez obzira na nameru za azil, pitanje prihvata i zbrinjavanja ugroženih ljudi prioritet i interes celog drustva i sistema kako bi se zaštitili nejaki i ugroženi migranti, ali i zaštitilo lokalno stanovnistvo od zdravstvenih, socijalnih, bezbedonosnih i drugih rizika do kojih moze doci ukoliko institucije ne reaguju brzo i fleksibilno u upravljanju prihvatom i migracijom kroz nasu zemlju.