izvor DW  (dw.com) | autor:  Barbara Vezel | 8. mart 2016. 

U cenjkanju oko izbeglica, Evropska unija upustila se u prljave poslove sa Turskom – u kojoj ne može biti govora o pravnoj državi. Unija je zaboravila i na humanost i na vrednosti, poručuje Barbara Vezel.

 

Pobede izgledaju drukčije… Nekoliko dana pred izbore u tri nemačke savezne pokrajine, Angeli Merkel su bile preko potrebne dobre vesti. Pošto izbeglička kriza nije okončana, ona je morala da se pohvali bar nekim napretkom, pa sada ponudu Turske o preuzimanju ilegalnih izbeglica prodaje kao „veliki uspeh“. Jer „kvalitativni napredak“ nema tako bombast prizvuk u predzibornoj kampanji. Mada, posle ovih poslednjih dvanaest sati pregovora u Briselu i nije moglo da se očekuje mnogo više. Turski predlog je bio brz hitac iz kuka – previše pitanja je ostalo otvoreno.

Merkelova više ništa ne može da uradi kako treba

I ovaj put su istočnoevropske zemlje počele raspravu jer smatraju da su ih Nemci doveli u nezgodnu situaciju. Kancelarka je to demantovala, ali i pored toga neke vlade svuda vide njen uticaj i zato su se uzjogunile. Mađarska se ponovo buni zbog seobe Sirijaca u Evropu i Budimpešta ne odustaje od svoje borbe protiv „stranog“.

I zaista, turskom predlogu nedostaje datum početka preuzimanja svih novih izbeglica koje su u Evropu stigle preko Grčke. Naravno da je nekim zemljama-članicama cena zato bila previsoka. Još tri milijarde za sirijske izbeglice koje žive u Turskoj? Ukidanje viza već za tri meseca? Ubrzanje pregovora o pristupu? – Svakom od tih predloga ima ponešto da se zameri. Pri tome se svi slažu da Evropu treba što pre hermetički zatvoriti kako ne bi dolazile nove izbeglice. Ali, Austrija i balkanske zemlje smatraju da je zatvaranje granice sa Makedonijom oprobano sredstvo – ono funkcioniše i bez pravljenja daljih ustupaka Turskoj.

Kraj vrednosti

Na samitu je izostala debata o tome kako se uopšte može trgovati sa Turskom kada se tamo provokativno ukida sloboda štampe. Zbog toga je zapravo trebalo odmah prekinuti pregovore… osim tako taj kriterijum nije na brzinu odstranjen iz kataloga temeljnih vrednosti EU. A to ne bi bilo čudno, jer je EU veoma stalo do dila koji će joj skinuti s vrata nove izbeglice. U svakom slučaju, kritika na račun Turske i njenih antidemokratskih poteza i povreda ljudskih prava bila je uzdržana kao nekada prema Kini. Vrednosti su u EU bitne… još možda nedeljom, kada se ne održava nikakav samit.

Isto tako brzo i temeljno je sahranjena i humanost. Ni reči o tome šta će biti sa očajnim ljudima koji su ostali zaglavljeni u Idomeniju. Ni reči o tome da je Turska vrlo ograničeno podobna kao sigurna treća zemlja; da ona nije pravna država, kao što je upravo ponovo i dokazala.

Hoće li Turska ubuduće i odbegle Iračane samo gurati preko granice natrag u pravcu Mosula? Ili sve avganistanske izbeglice jednostavno transportnim avionima prebacivati za Kabul? Hoće li i Irance po kratkom postupku vraćati kući?

U Nemačkoj postoji pravo na proveru individualnih razloga za traženje azila, a EU se obavezala na poštovanje Ženevske konvencije. Sve to je postalo nevažno, jer je jedini cilj smanjivanje broja izbeglica na nulu. Približavamo se idealu desničarskih populista – tvrđavi Evropi. Nakon što je EU primila milion izbeglica, uspela je da u svađama dovede u pitanje sopstvenu budućnost, spremna je na sklapanje prljavih poslova sa Turskom i zatvara svoje granice. To je u svakom pogledu žalosna predstava.