Izvor | TANJUG   |  27. jun 2015.  

BEOGRAD – Srbija je kao tranzitna zemlja za migrante iz Sirije i Bliskog istoka postala poslednji štit evropskih zemalja, a ukoliko se njihov broj, pre svega tražilaca azila, ne smanji, našoj zemlji preti humanitrna kriza, upozorio je danas direktor Centra za zaštitu i pomo? azilantima Radoš ?urovi?.

?urovi? je u izjavi za Tanjug ukazao da to nikako ne bi smelo da se dogodi, a pošto Srbija nije ?lanica EU, potrebna joj je pomo? u rešavanju tog problema.

Odluku Ma?arske o podizanju ograde duž granice sa našom zemljom, ?urovi? smatra neprihvatljivom i isti?e da to ne?e zaustaviti priliv migranata.

To bi, kako kaže, Srbiju s jedne strane suo?ilo sa zidom, a s druge sa masovnim prilivom migranata.

“Zid ?e usporiti migraciju, što samo zna?i da ?e izbeglice duže boraviti u Srbiji. U ve?ini slu?ajeva, preko 98 odsto svih koji dolaze, ne žele tu i da ostanu pošto su došli na korak od cilja ka kojem su se uputili”, objasnio je ?urovi?.

Zato je, kaže, nerealno o?ekivati da Srbija bude njihova krajnja destinacija, ali ?e svakako biti zemlja njihovog dužeg boravka, što iziskuje i odre?ena finansijska sredstva.

?urovi? je kritikovao pojedine medije koji, kako tvrdi, o migrantima pišu senzacionalisti?ki, a sve s ciljem podizanja tiraža.

On je kao neta?ne odbacio informacije da me?u migrantima ima teških i zaraznih bolesti poput tuberkuloze, kolere, šuge…

“To su besmislice”, tvrdi i dodaje da je re? o umornim i iscrpljenim, ljudima koji su dugo peša?ili, promrzlim ili gladnim.

?urovi? smatra da bi povodom tih spekulacija o postojanju teških bolesti me?u migrantima trebalo da se oglasi i ministar zdravlja Zlatibor Lon?ar i na taj na?in javnosti stavi do znanja da to nema nema nikakvog osnova.

Ti ljudi, prema njegovim re?ima, svakako zaslužuju da dobiju privremenu zdravstvenu zaštitu jer je to jedini na?in da se zaštite i oni, a i gra?ani da budu mirni.

Ukazao je da migranti zaslužuju i druge vidove privremene zaštite s obzirom na to da me?u njima ima i onih koji dolaze i bez li?nih dokumenata.

S druge strane, ima i onih koji su u opasnosti da budu na razne na?ine pokradeni, da im se, na primer, smeštaj i hrana napla?uje više, ali i da budu zloupotrebljeni od krijum?ara i trgovaca ljudima, rekao je ?urovi?.

“Da bi se to izbeglo i da migranti ne bi bili satanizovani u lokalnim sredinama, potrebno je da oni budu vidljivi. Druge opcije nema”, izri?it je ?urovi?.

Što pre to shvatimo, pre ?emo, kaže, po?eti da rešavamo ovaj problem.

Problem, isti?e, ne?e nestati sam od sebe ili tako što ih mi ne?emo registrovati, a ignorisanje njihovog prisustva ide na ruku krijum?arenju i kriminalu.

“Ti ljudi, samim tim što su izbeglice, zaslužuju minimum ljudskog dostojanstva, zaslužuju da budu vidljivi u sistemu. Zato je neophodno organizovati prihvatne centre i obezbediti im sve vrste privremene zaštite”, kazao je ?urovi? i dodao da bi tražiocima azila trebalo obezbediti li?na dokumenta.

Mnogi imaju novac na ra?unima banka, ili im novac šalje rodbina, a bez li?nih dokumenata oni taj novac ne mogu da koriste, rekao je ?urovi?.