izvor  |  Delo   |   www.delo.si   |  22. oktobar 2015.   

„Gotovo plačem kada iz noći u noć vidim duge kolone izbeglica. Podsećaju me na crno-bele slike sa kraja Drugog svetskog rata, koje sam gledao u  mladosti“, rekao je juče na marginama sastanka Evropske narodne partije u Madridu, u emotivnom nastupu Žan-Klod Junker.
Predsednik Evropske komisije je opravdao sazivanje samita lidera EU – Balkana „gotovo egzistencijalnim problemima,“ Slovenije koja je kao mala država postala „poprište sukoba između njih dvoje.“
Sa zatvaranjem granice sa Mađarskom izbeglička kriza je dobila nove, još dramatičnije razmere. Prethodno je put od Grčke preko Balkana, Mađarske i Austrije do Bavarske bar na silu funkcionisao. Male zemlje na balkanskoj ruti u novim okolnostima nisu više u istoj situaciji. Izbeglice koje žure, jer se plaše zatvaranja nemačke granice, moraju se po hladnoći probijati ka severu kroz blato i preko ledene reke. Na granici haos.
Učešće vojske u zaštiti slovenačke granice sa Hrvatskom i planirani dolazak policijskih snaga drugih država članica su očigledni znaci novih dimenzija krize. Vojska na unutrašnjim granicama u EU je scena koju mnoge „stare“ države doživljavaju sa strahom. Posebno u Nemačkoj, gde vojska ne može dobijati takve naloge u civilnoj sferi.
Kritika je puna moralisanja i licemerja. Zemlje na balkanskoj ruti su preopterećene i nezamislivo je da od drugih država članica i Brisela primaju, više ili manje, samo simboličnu pomoć. Brojke govore same za sebe. Dolazak više od 12.000 izbeglica u Sloveniju u jednom danu, prema broju stanovnika je isto kao kada bi u roku od 24 sata u Nemačku stiglo oko pola miliona ljudi. To verovatno čak ni velika Nemačka ne bi izdržala. Osim toga u Nemačku austrijske izbeglice stižu organizovano i unapred planiranim putevima.
S druge strane Hrvatska je iz neobjašnjivih razloga svojim ponašanjem izazvala još haotičnije stanje u Sloveniji. U kritikama prepirki balkanskih zemalja je mnogo uzvišenosti. Balkan, opterećen nasleđem jugoslovenskih ratova, sivo mesto na evropskoj mapi, prepušten je sam sebi. Takođe, države u središtu EU imaju pred očima samo sopstvene interese i vole da govore o uzajamnoj solidarnosti, ali ne i da je realizuju.
Nema čarobnog štapića koji bi rešio izbegličku krizu. Nakon niza sastanaka i samita ministara EU situacija se nije pomerila mnogo. U Evropi se mnogo zanose iluzijama. EU se već nekoliko meseci bavi predlogom Komisije o premeštanju izbeglica iz najopterećenijih država tako što bi se uspostavili posebni centri za njihovu registraciju (žarišta). U septembru su prevladali protivnici sistema. Sistem neće, pa neće da zaživi.
Od projektovanih 160.000 izbeglica u dve godine , iz Italije u Švedsku i Finsku otišlo je samo nekoliko desetina. U nefunkcionalnoj Grčkoj, kroz koju dolaze do balkanske rute skoro sve izbeglice, uspostavljanje sistema odvija se puževim korakom. Ministar spoljnih poslova Luksemburga, predsedavajućeg EU, Jan Aselborn pre nekoliko dana shvatio je da izbeglice na Lezbosu više veruju krijumčarima nego zvaničnicima na terenu. Jedno je usvajanje rezolucije na sastancima u Briselu, a drugo njihovo ostvarivanje u praksi.
Tako, u Grčkoj premeštanje izbeglica pre nego što krenu balkanskom rutom, ne može da funkcioniše. Čak je i nada da će se izbeglice u manjoj meri odlučiti za opasno putovanje preko mora u EU, ako znaju da u Grčkoj mogu biti premešteni, na primer, na istoku Slovačke, neosnovana.
Takođe, planirano produbljivanje saradnje sa Turskom ima efekta samo na duži rok. Da li obećanje Ankari da će ostvariti napredak ka EU, može zaustaviti izbeglica koji beži od rata?
Ostalo su više ili manje loši scenariji. EU može da zaustavi protok izbeglica odlučnom zaštitom spoljnih granica, strogom politikom povratka izbeglica, masovnim premeštanjem ljudi direktno iz logora u susednim zemljama Sirije, zajedno sa trgovinom sa Turskom, pregovorima sa Rusijom, kao pokrovitelj Bašara al-Asada …
Unija nema moć da reši sirijsku krizu, kao ni druge krize u širokom opsegu od Avganistana do Severne Afrike. Tako je zalaganje za sveobuhvatno, evropsko rešenje izbegličke krize samo politička mantra, postalo pasivan zarobljenik situacije u bližem i daljem komšiluku. Posledice se mogu videti u Brežicama i drugim slovenačkim prostorima izbegličke i evropske tragedije.