Početna / AKTUELNO / CURRENTLY / SPORAZUM EU I TURSKE – Nehuman i teško ostvariv

SPORAZUM EU I TURSKE – Nehuman i teško ostvariv

 priredio: APC    foto: Angelos Tzortzinis/AFP/Getty Images
Brisel/Pirej 19. mart – U gr?ku luku Pirej stiglo je danas još  465 migranata, samo desetak sati pre nego što bi trebalo da po?ne primena dogovora Evropska unija i turske vlade o sporazumu o prevladavanju izbegli?ke krize, koji je postignut u Briselu 18. marta.

Sporazum na koji su pristali svih 28 šefova država i vlada EU, bi trebalo da stupi na snagu ve? od no?as (nedelja 20. marta), koji predvi?a da sve izbeglice koje nelegalno u?u u Gr?ku budu vra?ane na teritoriju Turske, a da EU  za uzvrat primi odre?eni broj Sirijaca direktno iz Turske, sa nevericom i ogor?enjem je primljen me?u izbeglicama u Gr?koj, a hiljade ljudi demonstralo jena ulicama  Londona, Atine, Barselone, Be?a, Amsterdama i nekoliko švajcarskih gradova,  U kampu Idomeni na gr?ko-makedonskoj granici 14.000 ljudi verovalo je da ?e balkanska ruta biti otvorena. Sada ne znaju šta dalje, kao ni ostalih 30.ooo  hiljada ljudi smeštenih u kampovima širom Gr?ke.

Angela Merkel  jeizbeglicama koje nedeljama ?ekaju na gr?ko-makedonskoj granici dizanje rampe, uputila poruku da  da se premeste u  gr?ke kampove u kojima imaju bolje uslove, te da veruju gr?koj vladi  jer  ?e u?i u azilnu procediru za razmeštanje izbeglica u druge evropske zemlje. Ali bez prava, izbora zemlje, poru?ila  je Merkelova.idomeni (1)

Evropska unija je, po ovom dogovoru spremna da za svakog ileglanog migranta iz EU koga primi Turska, preuzme jednu sirijsku izbeglicu iz Turske ( ali limit je 72.000). Cilj je da se potpuno zatvore granice EU za ulazak svih, a posebn.o šverc ilegalnih imigranata, i omogu?i odobravanje azila EU ratnim izbeglicama neposredno s turske teritorije.

Turska traži da EU, pored obe?anja da ?e Ankari dodeliti tri milijarde evra u 2016, istu toliku svotu u 2017. za podmirenje troškova zbrinjavanja 2,5 miliona mahom sirijskih izbeglica na turskoj teritoriji, ali i otvaranje novih poglavlja i brže pristupanje EU te ukidanje viza za gra?ane Turske.

Evropski lideri su postavili uslove da se najpre vidi kako ?e biti utrošeno prve tri milijarde evra da bi odobrili još novca turskim vlastima, a navodno je u paketu dogovora, i otvaranje pristupnog poglavlja sa Turskom o državnom budžetu i finansijama do kraja juna.  O ostalim poglavljima naknadno ?e se pregovarati.

Zahtev  za ukidanje evropskih viza za turske državljane ?e biti uslišen samo kad vlasti u Ankari ispune u potpunosti sve uslove za to. „Tu sve mora biti ispunjeno“, izjavio  je je francuski predsednik Fransoa Oland uz ocenu da se „s Turskom nikad ne može garantovati   neko sre?no rešenje“.

I predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite je dogovorene smernice saradnje s Turskom ocenila kao „izuzetno komplikovane, veoma teško sprovodljive i na ivici me?unarodnog prava“.

Brojne humanitarne organizacije ovaj sporazum do koga se došlo velikom mukom, smatraju nehumanim, a veliki broj poznavalaca prilika, jedva ostvarljivim. Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International je optužila evropske ?elnike za dvosmislenost u vezi sa sporazumom o izbeglicama sa Turskom.

Tvrde kako ovaj dogovor nije uspio prikriti odlu?nost Evropske unije da okrene le?a globalnoj izbegli?koj krizi.

„Vra?anje svih izbjeglica sa gr?kih ostrva nazad u Tursku nije u skladu sa me?unarodnim pravom“, naveli su iz ove organizacije.

Iz Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice kažu kako je nakon dogovora EU-a i Turske  sada od klju?nog zna?aja na?in na koji ?e ovaj plan biti proveden.

„Haos koji je vladao tokom 2015. godine do ovog trenutka 2016. nije u interesu osoba koje beže od rata i kojima je potrebna sigurnost, a ni same Evrope,  navodi UNHCR.

Isti?u da moraju biti definisane  mere osiguranja protiv proterivanja ili prisilnog vra?anja. Dodaju da „osobe za koje se utvrdi da imaju potrebu za me?unarodnom zaštitom moraju dobiti priliku za azil, bez diskriminacije, a u skladu sa prihva?enim me?unarodnim standardima, te da je izbeglicama je potrebna zaštita, a ne odbacivanje“.turska_eu_summit_main_reuters (1)

Sporazum vrvi od  brojnih otvorenih i nerešenih  pitanja . Za Kristof Haselbah, novinara DW prvo od njih je: da li ?e svaka izbeglica imati priliku da se pojedina?no ispita njen zahtev za azilom? Paušalno odbijanje nije dozvoljeno.

Da li ?e se Turska pošteno odnositi prema onima koji nisu iz Sirije i koje bi ona najradije odmah proterala? Proterivanje u zemlje gde ?e oni i dalje biti proganjani, Evropska unija ne sme da dozvoli.

Tu su zatim i prakti?ni problemi: može li Gr?ka uopšte da obradi sve zahteve za azilom i da uspe da organizuje povratak u Tursku onih koji su ilegalno prešli granicu? Kako sada stvari stoje – teško. ?itava Evropa mora da bude spremna na nove ružne prizore i na to da ?e možda ?itave porodice, uprkos njihovom ogor?enom otporu, biti prisiljene da napuste Evropu.

Jedno od otvorenih pitanja i dalje je koje ?e evropske zemlje biti spremne da prihvate sirijske izbeglice. Neke su ve? unapred odbile da prime bilo koga. Ako sve opet ostane na samo par zemalja kao što je Nema?ka, sve to zajedno ne?e uspeti, konstatuju kriti?ari ovog sporazuma, a Kristof Haselbah sumorno zaklju?uje da se „dogovor Evropljana i Turske se, sve u svemu, svodi na to da Ankara od EU preuzme prljav posao u zaustavljanju izbeglica i migranata koji žele u Evropu. Ali na kraju ?e Evropljani ipak morati da se sami pobrinu za svoje granice“

A Redžep Tajip Erdogan, koji nije u?estvovao u pregovorima u Briselu, i na ?iji se ra?un upu?uju zamerke za nepoštovanje ljudskih prava, za neslobode, koje ovu zemlju ne mogu uvrstiti me?u sigurne,  me?utim ima svoj kec u rukavu koji rado poteže :“U vreme kada je Turska je doma?in za 3 miliona izbeglica , oni koji nisu u stanju da prona?u prostor za šaku njih, koji  usred Evrope drže ljude  u sramnim uslovima, mora prvo da gledaju u sopstveno dvorište“, rekao je turskoj televiziji.

 

 

 

Pogledajte još

APC: Policija da kaže da li je pokrenuta istraga o smrti šestogodišnje Medine na pruzi

autor: BETA | foto: BETA Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) zatražio je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *