Početna / AKTUELNO / CURRENTLY / Skup u Beču: Izbeglička ruta preko Balkana i dalje funkcioniše

Skup u Beču: Izbeglička ruta preko Balkana i dalje funkcioniše

Za sajt 02izvor: Beta     foto: Beta

BE?,3.oktobra – Na medjunarodne konferencije u Be?u pod nazivom „Balkanska izbegli?ka ruta put ka evropskoj solidarnosti“, na kojoj su u?estvovale  najve?e humanitarne organizacije iz Austrije, Nema?ke, Makedonije, Gr?ke, Hrvatske, Slovenije, Italije i Srbije. Radoš Djurovi?, direktor Centra za zaštitu i pomo? tražioca azila je izneo najaktuelnije informacije vezane za stanje u Srbiji.

On je  ocenio  da izbegli?ka ruta preko Balkana i dalje funkcioniše i da se se Srbija u perspektivi suo?iti sa velikim izazovima zbog nespremnosti vlasti da reguliše status izbeglica koje ?e dugoro?no tu boraviti.

Prema njegovim re?ima broj  broj izbeglica koje stižu u Srbiju  relativno stagnnira, što nije dokaz da priliva nema, ve? da su krijum?ari itrgovci ljudima postali veštiji.

U zemlji se trenutno nalazi izmedju šest i osam hiljada ljudi, reko je on  i skrenuo pažnju na  „katastrofalno tromu administraciju“ o ?emu svedo?i to što su do kraja avgusta u o0voj godini u Srbiji dodeljena samo dva azila , iako je više od 4.000 ljudi izrazilo nameru da zatraži azil.

Djurovi? je rekao da ljudi koji imaju novca da plate krijum?arima, mogu da prodju kroz Srbiju do neke od zemalja Evropske unije veoma brzo ali da se u Srbiji i dalje nalazi veliki broj ljudi koji su tu „zaglavljeni“ i po godinu dana u kolektivnim centrima.

„Tim ljudima više ne treba samo humanitarna ve? i pravna pa ?ak i psihološka pomo?, jer oni su zaglavljeni mesecima u Srbiji, neki i celu godinu, i ne znaju više šta da rade“, rekao je Djurovi? i dodao da, obzirom da više nema uslova za legalan prelazak iz Srbije u EU, vlasti ali i javnost treba da se pripreme na ?injenicu da Srbija postaje tampon zona u kojoj ?e jedan broj tih ljudi ostati da živi.

Govore?i o problemima izbeglica koje se odlu?e da put nastave ka EU, Djurovi? je rekao da postoje brojna svedo?enja da hrvatska i madjarska policija te ljude tu?e i maltretira, da ih ponižavaju i otima imovinu, nakon ?ega ih na silu vra?a na teritoriju Srbije.

„Postoje primeri da su ljudi stigli ?ak do Zagreba odakle su ih vratili na teritoriju Srbije, bez ikakve šanse da zatraže azil, iako to predstavlja kršenje svih njihovih prava“, rekao je Djurovi? i dodao da na madjarskoj granici, pored vojske i policije, deluju i privatne milicije gradjana koje tragaju i hvataju migrante.

Predstavnik nema?ke organizacije „Pro azil“ Karl Kop rekao je da, uprkos tome što je broj izbeglica u Srbiji u relativnoj stagnaciji, ne može biti govora o tome da je priliv izbeglica u Evropu prestao.

„U prvih šest meseci ove godine samo u Nema?koj je zabeležen dolazak oko 40.000 izbeglica, od kojih su mnogi prošli takozvanom balkanskom rutom… Tek kada se uzme taj podatak i kada se zna da se od po?etka godine udavilo oko 3.000 izbeglica u nameri da se domognu Gr?ke, vidi se da kriza ne posustaje“, rekao je Kop.

Predstavnica gr?kog Saveta za izbeglice Danae Leivada rekla je da procene govore da se u toj zemlji, samo u registrovanim kampovima, nalazi oko 55.000 izbeglica ali da u taj broj ne spadaju i oni ljudi koji su napustili kampove i sami pokušavaju da se domognu neke od zemalja Zapadne Evrope.

Pogledajte još

Obeleženo 10 godina rada Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila

priredio: APC         foto: APC Beograd, 12. Decembra – Centar za zaštitu i …