Početna / AKTUELNO / Raste broj izbeglica i strepnja od novog talasa iz Turske

Raste broj izbeglica i strepnja od novog talasa iz Turske

Priredio: APC     foto: AFP,EPA

Atina, Istanbul, Budimpešta…30. avgust – Zabrinutost od opasnosti novog talasa migranata iz Turske raste. Zebnja se širi od Gr?ke, preko zemalja bivše balkanske rute, sve do severa Evrope, kako se približava oktobar, rok u kome bi EU, kako zahteva turski predsednik Erdogan, trebalo da uvede viznu liberalizaciju za gra?ane Turske. Ovog meseca je Erdogan još jednom upozorio: “Ako EU ne odobri viznu liberalizaciju, Ankara više ne?e poštovati sporazum od marta.” Kako stvari u stoje, teško da ?e Erdoganove želje biti ispunjene, pa ni strepnja  nije bezrazložna.

Naro?ito što  broj izbeglica u Gr?koj, ve? ozbiljno raste.  Više od 460 migranata i izbeglica stiglo na gr?ka ostrva iz Turske u utorak,. Gr?ke vlasti zabeleženo su 462 nova dolazaka izme?u ponedeljka i utorka ujutro, u odnosu na 129 prethodnog dana. Ve?ina je stigla na egejske ostrva Lezbos i Kos. Ukupan broj izbeglica u Gr?koj sada se popeo na 58.483. kako re?e, jedan gr?ki zvani?nik nadajmo se da je razlog za to lepo vreme, a ne Erdogan.

Brojevi su mali u pore?enju sa onima koji pokušavaju da iz Afrike stignu do Italije (oko 6.500 migranata koji su se uputili sa libijskog obale spasila je italijanska obalska straža su u ponedeljak)  i daleko manji od broja onih koji  su stizali na gr?ka ostrva  prošlog leta dok je bila otvorena balkanska ruta.  Ali najnoviji podaci, pet meseci nakon što su Eu i Tursdka postigli dogovor o zaustavjanju migracija, ukazuju na stalan priliv ljudi. Prema podacima  UNHCR, u avgustu je dnevno na gr?ka ostrva iz Turske stizalo 100 ljudi, što je u proseku za 40 više nego u julu, odnosno u 2.307 ljudi stiglo je  do 23. avgusta, dok ih je  za ceo mesec juli bilo 1,920.

Sporazum predvi?a da ?e svi migranti koji prelaze u Gr?ku bez dokumenata od 20. marta ?e biti vra?en u Tursku, osim ako podnesu zahtev za azil i njihov zahtev bude prihva?en.

Do sada je po dogovoru, samo 482 ljudi deportovano u Tursku, a prema  zvani?nim podacima, 11.690  migranata ?eka na obradu na gr?kim ostrvima, od

12.120 koliko ih se trenutno tamo nalazi ( u martu ih je bilo 5.538) Ve?ina su Sirijci, Avganistanci i Ira?ani, a žive u prenatrpanim kampovima. Humanitarsne organizacije, ali i gr?ke vlasti upozoravaju na veoma teško stanje i probleme koji ?e se otvoriti sa dolaskom zime.

 

GR?KA TRAŽI UBRZANJE PRESELJENJA

kos

Gr?ka je zatražila od EU da ubrza preseljenje migranata i izbjeglica u druge države ?lanice po planu dogovorenom prošle godine kako bi se olakšao situacija u  Gr?koj  i Italiji.

Prema tom planu , 160.000 azilanata ( program premeštanja predvi?a samo izbeglice iz Sirije, Eritreje i Iraka što zna?i da ve?ina migranata iz zapadne Afrike ostaju blokirani ) trebalo bi da bude premešteno iz Gr?ke i Italije u druge evropske zemlje u roku od dve godine, ali do sada je reseljeno samo oko 4.000 ljudi.

“U ovom trenutku imamo 7.000 ljudi koji su spremni da se presele, ali  nema odgovora iz zemalja ?lanica Evropske unije koja ?e su  obavezne da ih prihvate”, rekao je novinarima gr?ki ministar za migracije Janis Mouzalas. Zemlje Evropske unije dogovorili su se u septembru 2015. godine da distribuira 160.000 izbeglica iz Gr?ke i Italije i preraspodeli izme?u njih tokom naredne dve godine.

Nekih 3,386 azilanta su se preselili iz Gr?ke od po?etka programa u novembru 2015. godine, a još 548 ljudi dobilo je žuti karton za preseljenja u narednim nedeljama.

Ve?ina korisnika su azilanti iz Sirije i Iraka koji su došli u Gr?ku u periodu od septembra 2015. do 20. marta 2016, kada je postignut sporazum

U okviru plana je i premeštanje 40 hiljada migranata iz Italije u naredne dve godine, ali  premešteno ih tek nekoliko  nekoliko stotina jer su druge ?lanice nespremne prihvatiti tražitelje azila i izbeglice. (Italija je prihvatila više od 420.000 migranata koji su brodovima stigli do njezine obale od po?etka 2014.)

Program, zajedno sa predvi?enim kvotama za svaku ?lanicu EU, do?ekan je me?u nekolicinom zemalja sa negodovanjem.

 

REFERENDUMOM PROTIV KVOTA

madjarska-izbeglice

Ma?arska je najavila održavanje referenduma u oktobra o tome da li da prihvati  kvote Evropske unije za preseljenje migranata, a ma?arski premijer Viktor Orban rekao je da ?e još najmanje tri evropske države – ?eška, Poljska i Slova?ka – pratiti primer Budimpešte u nastojanju da odbaci kvote za obavezan prijem migranata.

“Ukoliko referendum u Ma?arskoj u oktobru bude uspešan, to bi moglo da dovede do cunamija referenduma širom Evrope i dodatnog pucanja bloka”, rekao je Orban.

Za razliku od Slova?ke i Poljske koje su otvoreno obustavile prihvatanje izbeglica iz kvota, ?eška izbeglice prima, ali tek posle vrlo detaljnih i temeljnih provera.

U ?ešku je prošle sedmice stiglo osmoro izbeglica sa Bliskog istoka, iz kampova u Gr?koj i Italiji koje su ?eške vlasti uspele da provere. Time se broj izbeglica koje je ?eška preuzela u okviru izbegli?kih kvota u EU pove?ao na 12 od ukupno 30 koliko je Vlada ?eške obe?ala da ?e primiti ove godine. Prag, me?utim, ne namerava da do kraja godine primi izbeglice iz kampova u Turskoj.

Ali zato Nema?ka ?ini još jedan korak . Prihvatila je da  primi stotine migranata blokiranih u Italiji kako bi oživela propali plan Europske uniie o relokaciji migranata, najavio je u utorak talijanski ministar unutaranjih poslova Angelino Alfano.

Nema?ka o?ekuje do 300.000 azilanata da stigne ove godine, manje od jedne tre?ine od ukupnog broja migranata koje je primila tokom 2015. godine.  Frank Jirgen Vajze koji je na ?elu Saveznog zavoda za migrante i izbeglice (BAMF) izjavio je ju?e  da Nema?ka  može da obezbediti optimalne uslove za do 300.000 ljudi.

Ovo je verovatno i poruka za druge evropske zemlje, da otvore vrata za desetine hiljada ljudi na ?ekanju u kampovima u Italiji i Gr?koj, koje su pod sve ve?im pritiskom. Gr?ka sa najve?om strepnjim iš?ekuje dalje poteze Turske, ali ako bi jesen donela novi val izbeglica preko Egejskog mora sve zemlje na potezu ka Severnoj Evropi našle bi se u ozbiljnom problemu. U pokušaju da se zaštite Ma?arska najavljuje i drugu ogradu prema Srbiji, šalje nove kontigente policije na granicu, Hrvatska tako?e premešta policijske snage sa mora na granicu sa Srbijom, Slovenija krpi ogradu sa Hrvatskom, Austrija proverava svoju sa Slovenijom, srpski vojnici i policajci patroliraju na granici sa Bugarskom… I opremaju i prebrojavaju smeštajne kapacitete.

 

Pogledajte još

Rahimu koja je želela od patenje da pobegne u smrt spasila nada

priredio: APC         foto:APC BEOGRAD,19. oktobar – Devetnaestogodišnju Rahimu smo prvi put upoznali …