Početna / DIJALOG / DIALOGUE / Propast Evrope u ogledalu

Propast Evrope u ogledalu

  izvor DW  (dw.com) | autor:  Krsto Lazarevi?  | 14.01.2017

 

„Obezbe?ivanje granica“ EU je zapravo rat protiv izbeglica, koje su ostavljene nemilosti mora i Balkanske rute. A Evropa ne bi bila ono što jeste da decenijama nije prihvatala izbeglice, piše za DW.

Idomeni, ?ev?elija, Preševo, Reške, Tovarnik, Brežice, Špilje – redom varošice o ?ijem postojanju do leta 2015. nisam znao previše, osim da se nalaze na samim granicama zemalja jugoisto?ne Evrope. Onda su u ta u?mala mestašca došle stotine hiljada ljudi iz ratnih podru?ja Sirije, Iraka i Avganistana. Tamo sam, kao reporter, vi?ao uvek iste scene. Hiljade ljudi, iscrpljenih, izgladnelih, bolesnih, a ipak punih nade u budu?nost bez rata, spavaju na podu i guraju se u prepunim vozovima i autobusima. Ve?ina ih je krenula u ovu odiseju jer je morala da napusti svoje ratnom razrušene domovine i jer su džinovski izbegli?ki kampovi u Libanu, Jordanu i Turskoj prepuni i bez dovoljno finansijskih sredstava. I jer sa svakom godinom postaje sve tanja nada da u njihove zemlje može da se vrati mir.

Godinama se iz Evrope skrštenih ruku gledalo kako par stotina kilometara od evropskih granica na tlu Sirije nastaje jedna od najve?ih izbegli?kih katastrofa od Drugog svetskog rata, kao da se sve to ti?e tek bližeg susedstva te zemlje. Kada se onda, na kratko, u evropskom bedemu otvorila pukotina, tvr?ava je hitno oja?ana ogradama – 26 godina nakon pada Berlinskog zida. Usred Evrope, ?ak i izme?u ?lanica EU. To je bio prvi korak ka ukidanju Evrope. Da je Angela Merkel poslušala svoje kriti?are i zatvorila nema?ke granice, bila bi to ozbiljna opasnost za postojanje EU u sadašnjoj formi. Ona, na sre?u, to nije uradila.

Danas bedemi Evrope opet stoje, visoki. Mali gradovi na Balkanskoj ruti pali su u zaborav. Hiljade ljudi koji trenutno na jugoistoku Evrope ?ekaju zaglavljeni, bez krova nad glavom, mrznu?i se na -15, javnostima u Berlinu, Be?u ili Stokholmu teško da su bitniji od kratke vesti na margini novina.

EU ima dva važna saveznika u svojoj nameri da izbegne odgovornost i prihvati izbeglice – turskog autokratu Redžepa Tajipa Erdogana i Sredozemno more. Prošle godine se u njemu utopilo najmanje 5.022 ljudi. EU to naziva obezbe?ivanjem granica, ali to je zapravo rat koji vodimo protiv ljudi koji pokušavaju da se domognu Evrope.

EU tvrdi da ho?e da se bori protiv krijum?ara ljudi, ali oni danas dižu cene za svoje usluge kao nikad pre. Sama EU podsti?e potražnju za krijum?arima jer gotovo da ljudi nemaju na?ina da legalno doputuju u EU ili da izvana postave zahtev za azil. Nastaje utisak da su krijum?ari odabrani kao dežurni zlikovac kako EU ne bi morala da stane pred ogledalo kada se postavi pitanje ko je odgovoran za mrtve.

To nema nikakve veze sa evropskim vrednostima kojih su puna usta. Evropa nije u krizi jer Sirija gori. Evropa je u krizi jer desni?arski populisti pokušavaju da prizovu duhove tridesetih godina.

Hana Arent je, nedugo posle Drugog svetskog rata, rekla da ljudska prava koja su utvrdile Ujedinjene nacije nemaju nikakvu vrednost kada se nacionalne države suo?e sa milionima izbeglice jer ove nemaju mogu?nost da u praksi zahtevaju svoja prava. Danas se ponovo isplati ?itati Hanu Arent jer hiljade utopljenih u Sredozemnom moru stvarno nemaju ništa od apstraktnih ljudskih krstoprava.

Pri tome EU ne bi postala ono što je danas da ?lanice posle Drugog rata nisu prihvatile milione prognanih. Ne bi bila ono što je danas da slobodni deo Evrope nije otvorio svoje granice za ljude koji beže od režima zemalja realno postoje?eg socijalizma ili za izbeglice iz etnonacionalisti?kog ludila jugoslovenskih ratova.

Izme?u Bosne i Hercegovine i Nema?ke nema Sredozemnog mora u kojem se može utopiti. Kada je moja porodica pobegla od rata u Bosni, na tom putu nije morala da rizikuje život. Po?etkom devedesetih je Nema?ka primila stotine hiljada ljudi iz bivše Jugoslavije, država Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza. To nije na?inilo Nema?ku lošijom ve? boljom zemljom.

A sada Evropi preti raspad jer njene države ?lanice sa ukupno 510 miliona stanovnika ne mogu da se dogovore šta da rade sa dva miliona izbeglica – u trenutku kada na svetu ukupno ima 65 miliona izbeglih! Ako takav raspad dozvolimo, onda je izgubljeno ono što je nastajalo posle Drugog svetskog rata i pada Berlinskog zida. Onda to više nije moja Evropa.

*Krsto Lazarevi? je ro?en u Bosni i Hercegovini i kao dete je sa roditeljima iz BiH pobegao u Nema?ku. Danas živi u Berlinu i piše za nekoliko medija na nema?kom jeziku.

Pogledajte još

Đurović: Situacija teška, ali moramo pokazati humanost

 Izvor: Tanjug    Foto: Tanjug BEOGRAD, 16. juli – Direktor Centra za zaštitu i pružanje …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *