Početna / NOVOSTI IZ APC / Ponekad je dovoljna samo lepa reč da pomognete

Ponekad je dovoljna samo lepa reč da pomognete

autor: APC | foto: APC  

 

Adaševci 10.decembarmedicinari10 Na teškom izbegli?kom putu kojima idu, sada ve? stotine hiljada ljudi, ?ini se nekako najmanje saose?anja postoji za mlade ljude, za muškarce bez porodice. Njihova mladost i fizi?ka snaga ?esto izazivaju ?ak i podozrenje, naro?ito posle tragedije u Parizu. Ali ma koliko bili izdržljiviji i snažniji od dece, od žena ovi mladi ljudi imaju tako?e svoje velike muke i optere?enja. Mnoge od njih poslala je porodica da bi prvo spasli sebe, a onda i njih. Neki od njih su golobradi mladi?i koji nisu ni punoletni, koji kriju godine i koji bez oslonca u grupi sunarodnika pokušavaju da do?u do cilja. Prinu?eni su da sami donose odluke i golim okom je vidljivo da su im srca  puna straha, a o?i opreza.

Svaki dan susre?mo stotine mladi?a, neki su obrazovani, neki neuki. Svako ima svoju muku i svima pokušavamo da pomognemo na bilo koji na?in. A ponekad je dovoljna samo lepa re?.

medicinari 12Pre desetak dana u jednom autobusu iz Preševa u kome su ljudi ?ekali više od 12 sati voz za Hrvatsku, nekolicina mladi?a iz Sirije iz Der Azora po?ela je da pokazuje vidljive znake nervoze. Od granice  Makedonije do Miratovaca su peša?ili kroz blato, u Preševu nisu stigli da jedu, u stvari nisu jeli 24 sata, bili su žedni, nisu smeli da se udalje od autobusa da im ne bi izmakao voz… Na naše re?i da se strpe, da ?emo prona?i neku hranu i vodu samo su nervozno odmahivali rukom… Na licu im se o?itavao umor i o?aj. Prevodilac nije bio kraj nas i naš pedagog se setio Sirijca iz Der Azora koji je sada ve? u Norveškoj, a sa kojim se tako?e sprijateljio na ovoj izbegli?koj ruti. Zove ga telefonom i moli ga da ih uteši. Telefon daje, Raadu, ?uli smo kasnije da se tako zove. Mladi? sluša prvo nepoverljivo, a onda mu se malo po malo smanjuje gr? na licu, a onda zasija i osmeh. Naš prijatelj mu govori da je me?u ljudima koje on zna, da budu strpljivi, da izdrže, da ?e posle biti lakše…

medicinari7Raad prenosi prijateljima razgovor. ?uli su svoj jezik, ?uli glas mladi?a koji ve? živi neki život u kome ima nade i kao da su živnuli. Stali su u krug i po?eli da igraju dabku, arapski ples… Pre nego što smo uspeli da im donesemo hranu i vodu njihov autobus je otišao prema železni?koj stanici u Šidu, a naši prijatelji odatle dalje u Hrvatsku. Posle tri dana javili su se iz izbegli?kog centra u Austriji, a ju?e iz Nema?ke. Zahvaljuju se i kažu da su tu uvek za nas. A ništa naro?ito nismo u?inili.

Ali pokušavamo. Ulazimo u autobuse dok ?ekaju u Adaševcima. Pozivamo decu da crtamo i družimo se u improvizovanim radionicama, ali zovemo i mlade ljude da pri?amo o putu koji su prešli, o onome što su ostavili, o onome ?emu se nadaju… Pokušavamo da im probudimo se?anja na ono što je lepo, da ih podsetimo koliko su jaki kada su se odvažili i prešli težak put, da ih osnažimo za dalje korake koji ne?e biti nimalo laki.

medicinari2Nekada je pravo zadovoljstvo razgovarati sa njima. Ovog vikenda smo upoznali Avganistanca Džavada, studenta medicine, Ira?anina Saida, specijalistu oftamologije iz Bagdada, Moanaha, Kurda iz Sirije, koji je studirao medicinu, prvo u Alepu, a onda sele?i se unutar Sirije. Pre osam dana krenuo je iz Damaska i prekinuo specijalizaciju interne medicine, jer se plašio da ?e biti regrutovan. U Damasku mu je ostala devojka. Veruje da ?e uspeti da završi specijalizaciju i da ?e mu se pridružiti. Veruje da ?e se sna?i. Sve nade polaže u obrazovanje i znanje engleskog jezika.

Ova medicinaska družina upoznala se na gr?ko-makedonskoj granici. Od tada  putuju zajedno. Sa interesovanjem su se odazvali na naš poziv i strpljivo crtaju figuru ?oveka na kome u stvari definišu sebe – šta im je u srcu, šta u glavi i šta u nogama. Šale se na ra?un svog crta?kog ume?a koje je kod sve trojice na nivou deteta, a sa ozbiljnoš?u konstatuju da im se ose?anja podudaraju. Ubrzo name?u igru pojmova. Oštre um i zatrpavaju brige. Pridružuje nam se i Hišam iz Avganistana. Izvinjava se. Kaže nije obrazovan, ali dopada mu se ono što vidi i ?uje.

Vreme je brzo prošlo. Otišli su, a nama su ostali crteži. Pri?a o životu koji su imali ovi mladi ljudi, stazi kojom hodaju i cilju kojem streme.

Pogledajte još

Panel: Srbija, pored tranzitne, postaje i zemlja destinacije za migrante

Izvor: BETA       Priredio: APC       Foto: APC Beograd, 07 decembar – Srbija je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *