Početna / AKTUELNO / CURRENTLY / Izbeglicama i mirantima sve teže do Evrope i azila

Izbeglicama i mirantima sve teže do Evrope i azila

 priredio |  A.P.C     foto |Rojters,Scanpix Sweden/AFP) HENRIK MONTGOMERY/  

4.januara – Sa prvim danima nove godine stigle su najave, ali i konkretne oštrije mere za prolaz migranata u Evropu i dobijanje azila u, za izbeglice,  najatraktivnijim zemljama starog kontinenta.

Posle odluke da  balkanskom rutom dalje ka Evropi mogu samo izbeglice iz Sirije, Iraka I Avganistana, sada je po?ela i kontrola njihovih identiteta i pravljenje spiskova sa imenima i prezimenima, imenom zemlje iz koje dolaze. Na osnovu tih spiskova izbeglice putuju kroz zemlje Balkana do Austrije, na ?iju inicijativu je i uvedena ova mera. Na austrijskoj granici pograni?na policija dodatno sa prevodiocima proverava koliko su ta?ni uneti podaci i sve one za koje sumnja da su dali lažne podatke da dolaze iz Sirije, Avganustana i Iraka vra?a sa granice. Više od 400 njih vra?no je u prošlu subotu i  smešteno u Centar  za strance u Postojini  gde se vrši dodatna kontrola.  Austrijanci ove mere objašnjavaju strahom od terorizma i objašnjavaju da oni ne menjaju politiku prema izbeglicama.“ Austrija ?e i dalje primati izbeglice, pa i one koji ne dolaze iz  Sirije, Iraka i Avganistana, ali moraju re?i ta?ne podatke o sebi i odakle dolaze“, preneo  je Boštjan Šefic, državni sekretar zadužen za problematiku  izbeglica u vladi Slovenije.

I  ve?ina zvani?nika zapadnoevropskih zemalja, opravdava  oštrije mere kontrole na svojim granicama, (uvo?enje grani?nih kontrola u Nema?koj, Austriji, Francuskoj, Belgiji) strahom od terorizma, ali i merom koja bi trebalo da zaustavi talas izbeglica koji u njihovim zemljama traže trajni boravak.

oresund-bridge-swedenŠvedska koja je primila ove godine 160.000 izbeglica i druga je , posle Nema?ke po tom rekordu,  od jutros proverava identitet svih putnika koji dolaze autobusima, vozovima ili trajektima. Migranti  moraju imati uredne dokumente sa fotografijom, a, prvi put od 1950-ih, svi putnici i voza?i koji prelaze most tunel Orsund, najduži drumsko železni?ki most na svetu koji povezuje Dansku u Švedsku, odnosno Kopenhagen i Malme, mora?e da pokažu pasoše. Ovu odluku veliki broj ljudi koji putuju i rade izme?u dva grada, doživeli su kao veliki šok i nicanje novog Berlinskog zida.

Sli?ne mere najavljuje i Danska prema Nema?koj, a uvo?enje pasoške kontrole  na granici s Nema?kom danski premijer Lars Lok Rasmusen objašnjava na?inom da se ograni?i priliv izbeglica u zemlju. Danska je predložila i nacrt zakona, o kom ?e se parlament izjasniti u januaru, koji bi dozvoljavao da se izbeglicamatokom pretresa na granici zapleni imovina  ili novac u iznosu od 3.000 kruna (437 dolara) .

Nacrtom zakona, koji danski parlament tek treba da odobri, policiji bi se dala „ovlaš?enja da pretresu ode?u i prtljag tražilaca azila i drugih migranata koji ne poseduju dozvolu za ostanak u Danskoj u cilju pronalaženja imovine koja bi mogla da pokrije troškove“, saopštilo je ministarstvo za imigracije.

„Moramo da imamo na umu da ne dolaze samo tražioci azila koji nemaju ništa. Dolaze i ljudi koji su prodali ku?e i imanja i poseduju odre?ene resurse sa kojima bi trebalo da mogu da izdržavaju sami sebe“, rekao je Rasmusen i podsetio da se sli?na pravila važe i za Dance koji traže socijalnu pomo?

Norveška vlada je pred sam kraj godine predstavila predlog za izmene zakona o azilu i  predložila strožija pravila, pokušavaju?i tako zemlju koja je registrovala 30.000 zahteva za azil  u 2015, a o?ekuje duplo ve?i broj u 2016. u?ini manje atraktivnom za one koji traže zaštitu.

Silvi Listhaug, nova ministarka imigracije i integracije, kazala je da te mere uklju?uju „40 manjih ili ve?ih promena“.  Me?u njima je produženje  perioda za apliciranje za stalnu dozvolu boravka, sa tri na pet godina, pove?anje godišnjih prihoda za petinu za sve koji  žele ostatak porodice da dovedu u Norvešku. Ubudu?e ?e i maloletnicima bez roditeljske pratnje, zaštita koju su dobili,  ponovo biti razmotrena kada postanu punoletni,  promeni?e se i definicije izbeglica koja je proširena 2008…

I Finska pooštrava zakon o azilu kako bi „uklonila elemente privla?nosti“,  pa ?e u ubudu?e dva puta godišnje proveravati da li se promenila situacija u zemljama iz kojih su stigli tražioci azila i u skladu sa tim produžavati ili otkazivati dozvole boravka. Azil više ne?e odobravati ljudima iz južnog i isto?nog Avganistana, odlu?eno je nakon procene stanja u toj zemlji. Finska u koju je ove godine stiglo oko 32.000 tražilaca azila ubrza?e i povratak u mati?ne zemlje  onih  kojima je azil odbijen, a procenjuje se da ?e oko dve tre?ine zahteva biti odbijeno..

Nema?ka u koju je lane preko Mediterana stiglo oko milion izbeglica  donela je odluku o izdavanju posebnih  legitimacija za izbeglice kako bi bolje kontrolisala ovako veliki broj ljudi. Obrada podataka za legitimacije bi trebalo da se po?ne sredinom februara, nakon što odluku usvoji Parlament Legitimacija ?ije izdavanje bi po?elo nešto kasnije  sadrža?e ime i prezime tražioca azila, datum, godinu i mesto ro?enja, podatke o visini, boji o?iju, a u registracionim centrima ?e se uzimati i otisci prstiju. Legitimacija ?e pomo?i da  se lakše otkriju osobe koje žele da sakriju svoj identitet, izjavio je nema?ki ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer.

Nema?ka je  po?ela i sa pojedni?nim ispitivanjem azilanata iz Sirije od petka 1.januara, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.  Za Sirijce je od kraja 2014. godine važio pojednostavljen proces dobijanja azila i nije bilo ispitivanja, ali sada i oni, poput svih ostalih, moraju pro?i detaljnu individualnu proceduru. Vlasti se vra?aju straroj praksi da pod lupu stavljaju  sve novopridošle azilante.

Krajem decembra po?ela je i kontrola spoljnih granica Unije na teritoriji Gr?ke. Agencija za kontrolu spoljnih granica EU (Fronteks)  razmestila 293 službenika i 15 vozila na gr?ka ostrva na zahtev Atine za pomo? u suo?avanju s „nezabeleženim migratornim pritiskom“.

frontexFronteks je naveo da je razmeštanje po?elo u okviru operacije „Brza intervencija Posejdon“ pošto je Gr?ka tražila pomo? u kontroli svojih granica, koje su i spoljne granice EU.
Službenici Fronteksa, prevodioci i stru?njaci za dokumenta ?e pomagati u identifikaciji i uzimanja otisaka prstiju od pristiglih migranata.
Fronteks je naveo da ?e u njegovoj misiji u Gr?koj vremenom broj službenika biti pove?an do 400.

Prema podacima Medjunarodne organizacije za migracije, u Evropu je ove godine došlo oko milion izbeglica i migranata preko Gr?ke i Italije

 

Pogledajte još

APC: Policija da kaže da li je pokrenuta istraga o smrti šestogodišnje Medine na pruzi

autor: BETA | foto: BETA Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) zatražio je …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *