Početna / AKTUELNO / CURRENTLY / Đurović: Rešiti problem, a ne ograničavati kretanje

Đurović: Rešiti problem, a ne ograničavati kretanje

IZVOR: Pres centar UNS  7. novembar 2016.
Država bi trebalo hitno da pove?a smeštajne kapacitete za migrante i poboljša higijenu u centrima za azil, umesto što najavljuje ograni?avanje slobode kretanja zbog pojave telesnih vaših me?u izbeglicama, izjavio je danas direktor Centra za zaštitu i pomo? tražilaca azila Radoš ?urovi?.

Kada je re? o zdravstvenoj zaštiti migranata i uopšte izbeglica, ?urovi? je za Tanjug rekao da država mora pre svega hitno da pove?a smeštajne kapacitete da bi odgovorila broju ljudi koji dolaze i koji se tenutno nalaze u Srbiji, te da unapredi higijenske uslove u centrima za azil.

?urovi? kaže da država mora da obezbedi migrantima zna?ajniji pristup zdravstvenoj zaštiti kako bi te ljude zaštitili, ali i isto tako i zaštitili naše gra?ane.

“Ograni?enje kretanja pod izgovorom da bi telesne vaši, možda boginje ili šuga mogla da se proširi na gra?ane prosto ne stoji, imaju?i u vidu poreklo ovog problema koji je pre svega nastao u centrima za azil u kojima su ti uslovi bili takvi da nisu odgovarali higijenskim minimumima”, rekao je ?urovi?.

Prema njegovim re?ima, ?esto i danas nema dovoljno kreveta, ?iste posteljine, ?ebadi, higijenski uslovi su jako loši, a veliki broj ljudi ne može da bude smešten.

“Suštinski, ovi problemi su nastali u pojedinim centrima za azil i proširili su se i na druge centre i onda je ova pojava nastala. Ne zbog toga što su ljudi bili na ulici svojom voljom navodno pa nisu želeli da se pregledaju, ve? obrnuto zbog toga što sistem nije obezbedio adekvatan minimum da bi se oni zdravstveno zaštitili”, navodi ?urovi?.

U prilog tome, kako kaže, treba još ista?i da je sve više otežano dobijanje potvrda o nameri za azil ljudi koji sada sve više žele da u?u u centre za azil, a isto tako i registracija je sve više otežana.

To, kaže, dodatno stvara probleme za zdravstvene ustanove koje tim ljudima ?ak i kada oni sami zatraže zaštitu imaju probleme da pruže jer ne postoje potvrde zvani?nih vlasti koje bi se onda koristile u evidencijama domova zdravlja.

“Sistem mora da registruje ljude, mora da ima zna?ajno pove?ane smeštajne kapacitete, mora da ih zaštiti da bi time bili zašti?eni pre svega izbeglice ali i naši gra?ani i lokalne sredine”, smatra ?urovi?.

Prema onom što se ?ulo prošle nedelje, navodi ?urovi?, smeštajni kapaciteti se ne?e pove?avati, te da je to veliki problem jer to ne odgovara realnosti.

Ocenjuje da nema logike ograni?iti kretanje, a u stvari nema gde da se smeste migranti.

“Logike uopšte, kada pogledate i sa aspekta kontrole migracije i rešavanja ovog problema nema. Umesto da pomognete ljudima da nemaju ove probleme, da ih zaštitite, obezbedite im smeštaj, vi suštinski uvodite restrikcije na pove?anje smeštajnih kapaciteta i vrlo verovatno restrikcije u kretanju ovih ljudi, pri ?emu ih dodatno izloujete, a ne preduzimate i ne rešavate suštinsku stvar”, kaže ?urovi?.

Kada pogledate logi?ki, dodaje, to nema smisla, niti odgovara realnosti.

Krnja?a je flagrantan primer problema

U Srbiji je trenutno izme?u 7.000 i 10.000 migranata, smeštajni kapaciteti su gotovo puni, a u Beogradu je najmanje 1.000 njih na ulici, dok je na severu ka granici sa Madarskom izme?u 800 i 1.000 izbeglica van sistema, izjavio je danas direktor Centra za zaštitu i pomo? tražilaca azila Radoš ?urovi? pozivaju?i se na podatke te organizacije.

Na konferenciji za novinare, ?urovi? je naveo da je u centrima za azil smešteno oko 4.600 ljudi, a da su smeštajni kapaciteti trenutno od 4.500 do 5.000 ljudi.

?urovi? je naveo da je velika populacija migranata van sistema, da su njihove potrebe sve ve?e i zbog dolaska zime, da su sve više ugroženi, te da sve više njih ostaju u Srbiji, a novi migranti ulaze u našu zemlju.

Navodi da je u svakom trenutku oko 300 izbeglica na granici sa Makedonijom koji žele da u?u u Srbiju.

Navode?i da je centar za azil u Krnja?i flagrantan primer problema koji postoje, ?urovi? navodi otežano dobijanje potvrde o nameri za azil i registraciju, kao i jako loše higijenske uslove po centrima za azil.

?urovi? je rekao da su uslovi u tim centrima neujedna?eni, da u nekima nema tople vode, ?ebadi, posteljine, kreveta, kao i da migranti teško dolaze do hrane koju ?ekaju u redovima.

Kako je naveo, u sobi sa šest kreveta boravi porodica sa 13 ?lanova, a migranti spavaju i po hodnicima.

Od po?etka ove godine do 1. oktobra samo 540 izbeglica je uspelo da podnese zahtev za azil, kaže ?urovi?a, navode?i da je 9.000 njih izrazilo nameru da dobije azil, te da je dodeljeno 24 azila i da su izdate 204 li?ne karte.

Prema njegovim re?ima, tendencija daljih restrikcija, nepove?avanje smeštajnih klapaciteta, ?ak i najave da ?e se možda ograni?iti kretanje migranata ne bi bile mere koje bi odgovorile trenutnoj situaciji niti bi tu situaciju rešile.

“Ne možemo samo deklarativno da kažemo da država ne?e biti sabirni centar za migrante. Ljudi treba da budu u sistem jer kad ih imate u sistemu, smeštene barem se ne sekirate za zdravstvene probleme, o bezbednosti, kontrološite svaku njihovu potrebu, ali isto tako znate koliko je ljudi u zemlji”, kaže ?urovi?.

Kao problem naveo je i to što se organizacijama koje pomažu migrantima ograni?ava pristup centrima i skra?uje se vreme za koje im pružaju pomo? na dva sata dnevno, i to pod na primer izgovorom da se renovira centar.

Pogledajte još

Frontex:smanjen broj ilegalnih ulazaka migranata na Zapadni Balkan

       priredio:APC             BRISEL,14. avgusta – U prva tri …